Бетонски терени међу зградама празни, шта је одвукло децу са баскета

Летњи распуст, сезона је готова, али се вредно тренира. Иако немају клупске обавезе до почетка августа, ови момци користе сваку прилику да буду бољу. Шкрипа патика и савети тренера одјекују салом. Петнаестогодишњи Лазар Марјановић, кадетски репрезентативац, памти своје почетке на бетонском терену. Због оца и брата заволео је кошарку.

"Почео сам исто тако, играо сам баскет испред зграде, у школском, било где, а онда сам почео све озбиљније да тренирам. Али, све мање деце је заинтересовано, школско је празније, нема деце као пре", каже играч Лазар Марјановић.

Они који и даље играју на два коша испред зграде примећују исто.

"Мислим да је пре било много више деце на теренима, има и сада, није да нема, али пре кад одеш на баскет ако изгубиш чекаш по два сата да дођеш опет на ред", рекао је баскеташ Владимир Фиљђокић.

О томе да ли су у питању нове технологије или су други спортови одвукли децу са терена, може да се дискутује.

Чињеница је да су успеси Новака Ђоковића допринели никад већој популарности тениса код нас. Међутим, кошарка је и даље, уз фудбал, најпопуларнији спорт. Деца се масовно пријављују за школице кошарке и кошаркашке кампове.

Толиком интересовању су, тврди Миша Лакић, дугогодишњи тренер, допринеле и добре игре српских клубова у Евролиги и њихови познати играчи. Чека се још септембарски успех репрезентације. А за народ, то значи - медаља.

"Кад би још репрезентација допринела са својим делом, ја мислим да не би могли да се одбранимо од деце. Једино је проблем што то нису некадашња деца, него нова деца, више би да се рекреирају, а мање да се баве озбиљном кошарком. Мислим да би млађи тренери требало више да раде са децом него ми старији пошто ми тешко прихватамо неке ствари код данашње деце, променила су се", навео је кошаркашки тренер Миша Лакић.

Није више ствар престижа играти за репрезентацију, а приче о патриотизму су превазиђене. Ипак, свака генерација има своје идоле. Кораћ, Далипагић, Дивац, Паспаљ, Даниловић, Теодосић. Данас - Мицић, Јокић, Богдановић. И такви узори итекако утичу на младе.

"Они сад треба овој деци да отворе пут да постану играчи, а ако не играју за репрезентацију, па како ће то да ураде. Узор мора да буде прави. Клинци гледају у Јокића као у највећу зведу, што је и јесте, али кад он откаже, шта да очекујете од осталих, он је узор и требало би да буде узор", каже тренет Миша Лакић.

Није први пут у последњих 10-так година да играчи пропуштају репрезентативно окупљање, оправдано или не. А неки од оних који су ово лето издвојили за репрезентацију, за тачно месец дана одиграће прву утакмицу на Светском купу.

Клинци ће поново на тв екранима моћи да гледају своје идоле, а можда се у финалу поново зачује и српска химна, па да после тога пребројавамо ко се још уписао у школицу кошарке. До тада, бодримо јуниоре на Европском првенству за младе кошаркаше у Нишу. Талентована су генерација и зато их треба правилно усмерити како би за неколико година они били идоли некој другој деци.