На Власини само 200 мештана – оно што нетакнута природа пружа није довољно за живот

Дом су пре две године пронашли на Власини, где живе у школском стану. Валентина Стевановић је самохрана мајка седморо деце. Ради као помоћни радник у школи. 

"Сналазимо се, свака помоћ је увек, наравно, добродошла, Боже мој, али животари се. Фали то нешто, наравно, увек, али када погледате децу, онда морате даље", каже Валентина Стевановић са Власине.

Њен син Михаило каже да им је лепо, да се играју с браћом и сестрама, али да долазе и друга деца.

Стевановићи су се из Сурдулице доселили на Власину због природе, посла, али и да школа не остане без ђака. Похађа је тринаесторо деце, а пре пола века их је било скоро 2.000.

"Све је било пуно, били су наставници, ту смо завршили школу, била су и деца њихова, одрастање. Све је то отишло, неко се врати помало", каже Оливера Момчиловић са Власине.

Власини се углавном враћају пензионери

Власини и њеним пределима се враћају углавном пензионери. Живе од пензија и плодова природе – печурки, боровница, малина, лековитог биља.

"Има овде једна женица која чува две-три краве и тамо има још једна сиротиња која чува десетину оваца, то је. Некада је овде било и преко сто хиљада грла и оваца и коња и свега", каже Драги Костадиновић, председник МЗ Власина.

Са власинске висоравни млади су одлазили у потрази за послом и егзистенцијом. Оно што нетакнута природа пружа, кажу, није довољно за живот. 

"Да би неко могао да живи овде, мора да воли природу, мора да зна да је чува, мора да зна да искористи све оно што она даје и да од тога направи себи бизнис и да од тога може да заради и да од тога имају бенефите и онај ко ради и онај за кога ради", каже Биљана Николић, директорка ТО Сурдулица.

До 1965. године Власина је била општина, имала је 6.000 становника, а сада ту живи око 200 мештана.