Прикључак за струју и воду неће добити сви нелегални објекти, ко може да се радује

У Србији се већ 40 година пописују нелегални објекти. Надлежни најављују да ће грађевинске инспекције појачати контроле градилишта, како би дивљу градњу свеле на минимум. С друге стране, у ресорном министарству потврђено је РТС-у да ће, кроз измене Закона о озакоњењу, грађани који су зидали без грађевинске дозволе моћи привремено да се прикључе на струју и воду. Измене Закона о озакоњењу односе се само на оне који су нелегалном градњом себи обезбеђивали кров над главом, не и на инвеститоре.

У Новом Пазару грађани решавају стамбено питање градећи куће на својим имањима, а легализацију чекају и по пет година. У насељу Постење интензивно се гради у последњих осам година. Тренутно се у четрдесетак дворишта зидају куће.

"Оженио сам се 2014. године и, како то већ иде, кренуо сам у решавање стамбеног питања. Направио сам кућу на свом плацу јер ми било јефтиније од куповине стана и узимања кредита за стан, али волео бих да то све легализујем и да цена буде приступачна", каже Марко Рандић.

И у Прокупљу се грађани жале на дуг процес легализације, и немогућност да се прикључе на комуналну инфраструктуру.

"Управо из разлога јер објекти нису легализовани поступак легализације је очигледно трајао мало дуже, тако да су људи остајали без прикључака. Укидање овог услова свакако ће допринети томе да се многи објекти прикључе на водовод и канализацију и омогуће нормалан живот људима у тим објектима", наводи Саша Пауновић из ЈКП Градски водовод Прокупље.

Ти прикључци сматраће се, објашњава, привременим до окончања поступка легализације.

Добијање прикључка из хуманог разлога

Изменама Закона о озакоњењу и Уредбом, ресорно министарство прецизира који ће нелегални градитељи моћи да се прикључе на комуналну инфраструктуру. Наглашавају да је реч о хуманим разлозима, односно да у 21. веку сви треба да имају струју и воду.

"Измена закона помоћи ће да сви они који су градили без дозволе своје објекте могу привремено да се прикључе на комуналну инфраструктуру, али не сви, само одређена категорија лица, дакле само они који су трајно решавали своју стамбену потребу и који су куповали станове у стамбеним зградама, под условом да се ради о једној јединој некретнини“, објашњава Александра Дамњановић, државна секретарка Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Они који испуњавају услове, након ступања на снагу измењеног прописа – захтеве ће подносити код надлежне општине. Рок за пријаву биће 30 дана.

Трећина новоизграђених објеката добила грађевинску, не и употребну дозволу

Измењена уредба ипак неће до краја решити проблем нелегалне градње, која код нас траје дуго.

"Имамо ситуацију да су новопродати објекти, чак трећина, заправо на том делимично регулисаном тржишту, што значи да су ти објекти добили грађевинске дозволе, али нису добили употребне дозволе. Решење видим у повећању капацитета пре свега локалних самоуправа које се баве тим пословима како би се убрзао сам процес легализације, пошто постојећи капацитети нису довољни да се тај посао доведе до краја“, каже економиста Душко Бодрожа.

Стручњаци кажу да је Закон о озакоњењу добар, али се, тврде, не поштује. Многи градитељи измичу закону тако што објекат који изграде, на крају, знатно одступа од онога што је одобрено грађевинском дозволом.