Касетна муниција – контроверзно оружје или стратешки потенцијал

Ако се касетна муниција буде користила против Русије, Кремљ, који има довољно таквих бомби, задржава право да предузме реципрочне мере, тврди Владимир Путин.

Иако је Вашингтон испоручио Украјини касетну муницију, још нема потврде да је она на фронту. Процене су да је Кијеву за успех офанзиве дневно потребно од 7.000 до 9.000 артиљеријских граната.

"Сједињене Америчке Државе Украјини испоручују касетну муницију због недостатка артиљеријских граната за офанзивна дејства и званично образложење је то зашто се шаље, а с друге стране треба истаћи чињеницу да након два месеца, Украјина нема неких великих успеха на фронту, то гледамо и као психолошки и пропагандни елемент", оцењује проф. др Владимир Баровић, стручњак за наоружање. 

С друге стране фронта, процене су да Русија има десетине врста разне касетне муниције. Руске снаге су такво оружје користиле 1995. у чеченском рату и 2008. године у сукобу са Грузијом.

"Русија има више врста које се избацују из авиона, а такође и у разним артиљеријским системима: град, смерч, ураган. Такође имају и модификовану верзију искандера, који такође може да носи касетну муницију. Тако да сам сигуран да ће у овом рату и руска страна користити и те како касетну муницију у сукобу са украјинским снагама", каже Баровић.

Контроверзно оружје

За касетну муницију многи тврде да је контроверзно оружје. Пре годину дана, поједини амерички званичници су тврдили да је употреба тог оружја ратни злочин, подсећају стручњаци. Највише се страхује да употребом тог оружја може страдати велики број цивила.

Ми памтимо најтежи пример страдања 15 цивила од касетних бомби у Нишу, током агресије НАТО-а 1999. године. Током 78 дана бомбардовања 23 цивила убијена су тим оружјем.

"Земље које су покренуле иницијативу да се забрани коришћење касетне муниције јесу земље из централног дела Африке, где су постојали регионални сукоби, грађански ратови. У Европи, Конвенцију о забрани коришћење касетне муниције нису потписале Финска, Естонија, Летонија Пољска, Румунија, Србија и Грчка, то су земље где јак офанзивни потенцијал у војсци постоји управо захваљујући касетној муницији", напомиње Горан Јанићевић, уредник емисије "Дозволите...".

Стратешки потенцијал

Касетна муниција коју Војска Србије поседује важан је стратешки потенцијал, тврде стручњаци. Произведена је крајем 80-их и након распада Југославије није набављана нова. Пример је ракетни систем "оркан", који носи касетне бојеве главе – домета 50 километара.

"У том смислу представљају важан офанзивни потенцијал ВС, али оно што је најважније, представљају важан фактор одвраћања од напада потенцијалног непријатеља. И никако се не треба одрећи таквог стратешког потенцијала док се не произведе и у наоружање не убаци нешто што има већи домет и већу ефикасност", каже Јанићевић.

Процене су да једна трећина касетних бомбица које излете из контејнера не експлодира. Према извештају УН, током сукоба у Либану 2006. године, 40 одсто касетних бојевих глава које је лансирао Израел на положаје Хезболаха није експлодирало.

Од заосталих бомби после агресије НАТО-а 1999. погинуло је шест цивила, о чега троје деце, званични су подаци.