Одлазак кувара и конобара у регион чиста математика, на мору су и могу да "упецају" и до 3.000 евра

Иако дневнице на грађевини иду и до 50 евра, на градилиштима је све мање домаћих радника. Недостатак радне снаге потреса и сектор угоститељства, упозорава Унија послодаваца. Очекивано, летња сезона на мору привуче велики број наших људи, јер је зарада неколико пута већа.

Јелена Јевтовић из Уније послодаваца Србије и Милош Турински из Инфостуда говорили су у Јутарњем програму о томе како се с тим боре српски послодавци, могу ли бољим условима да одговоре конкуренцији и да ли су веће плате довољан разлог да радници остану. 

Јелена Јевтовић каже да је грађевина дефицитарна не само током ове године него и претходних неколико година. 

"Потребе привреде и школовање кадрова су у диспропорцији јер се та занатска занимања не промовишу, да их некако посматрају с ниподаштавањем у смислу срамоте, па родитељи децу усмеравају на неке друге факултете или школе. Али мислим да би требало да се системски поради на томе. Што се угоститељства тиче, иста је ситуација, с тим што ми имамо мало угоститељских школа", рекла је Јевтовићева.

С друге стране наводи да угоститељи, односно школовани кадрови, у већини случајева одлазе у иностранство и њима су тамо зараде доста веће него овде.

Колико проблема у овом тренутку имају послодавци

Одговарајући на питање колико радника недостаје, Јевтовићева истиче да то зависи и од места и од потреба, које се разликују у хотелу, кафани, кафићу.

"Али у сваком случају, доста радника недостаје и једноставно се послодавци на разне начине сналазе да дођу до њих", рекла је она. 

Када је у питању број огласа, да ли се ова година разликује од претходне

Милош Турински каже да се ова година не разликује од прошле што се тиче броја огласа.

"Ове године стагнирамо у броју огласа, али то није лоше. Прошле године смо завршили са 76.000 огласа за посао, тако да не можемо ни за ову годину да кажемо да је лоша. Ако причамо о занатским занимањима и овим профилима, крене ситуација од априла, па од маја када сезона почиње и онда видимо одлив нашег радно способног становништва, најчешће из области угоститељства, пут Хрватске, Црне Горе, али и Словеније“, напомиње Турински. 

Рад на грађевини и брање воћа 

Када су у питању и сезонски радници, дневнице на грађевини иду и до 50 евра, а код брања воћа је велики проблем за радну снагу. 

Турински каже да, када је брање воћа у питању, дневнице су остале као и прошле године, а то је од 2.500 до 6.000 динара, што је 50 евра. 

Према његовим речима, распон је велики зато што се поставља питање шта послодавац заправо нуди, осим дневнице, односно да ли добијате оброк, смештај, да ли имате обезбеђен превоз. 

"И за грађевину 50 евра је дневница око које кружимо, али то су дневнице које су за нама већ последњих годину-две дана, које су остале на истом нивоу", рекао је он. 

Према његовим речима, послодавци се заиста труде да висином зараде буду конкурентни Западу, али и даље је то далеко. 

Српски послодавци и конкуренција 

Јелена Јевтовић напомиње и да овде кувари и конобари могу да зараде веће износе, као у региону.

"Тамо се раде дупле смене, радно време је од 12 до 14 сати. Кад би толико радили овде, сигурно би достигли износ који тамо добију. Само што некако израчунају: три месеца ћу радити и нећу ништа друго осим тога, само ћу се на то фокусирати“, рекла је она. 

Такође подвлачи да је зарада један од мотива људима. 

"Послодавци се труде, мимо зараде, да понуде и смештај и храну, можда двократно радно време, више се труде да изађу у сусрет њиховим потребама, баш зато што је њима важно да им посао функционише", навела је Јевтовићева.

Није исто, како напомиње, када ти плаћаш 15 људи и када плаћаш осморо. "Реално се то може распоредити, на све могуће начине. Ако си из једног места, а посао је у другом, онда се обезбеђују и смештај и превози, и три оброка и плус дневница", рекла је Јевтовићева. 

Ипак се тражи посао у иностранству 

Турински каже да су далеко веће зараде за сезонце у Хрватској. "На пример, ако причамо о Приморју и раду у угоститељству, кувари могу да зараде и до 3.000 евра, конобари 2.000 евра па и више, хостесе од 1.000 до 1.500 евра и то су сезонски послови", каже он. 

"Ако направите јасну математику, они тамо имају и обезбеђен смештај и обезбеђен оброк. И на мору су. И они могу с чистом цифром да се врате назад после четири, пет или шест месеци. То овде није случај. Они овде имају само ту једну зараду, раде осам сати, а тамо одлазе свесно да раде седам дана у недељи без престанка, зато што имају јасан циљ с којим ће се цифром вратити", рекао је Турински. 

Да ли су послодавци спремни да уђу у трку 

Јелена Јевтовић каже да се наша привреда не може увек поредити с неким другим привредама. 

"Друго је што су овде, рецимо, оптерећења које послодавци имају у смислу пореза, доприноса и свих осталих пропратних ствари далеко већа у односу на окружење. И опет кажем, није плата примарна. Значи, плата је једноставно нешто што одређену категорију људи мотивише, неку другу категорију не мотивише. Ево, ми имамо ситуацију да неком може да се понуди плата од 5.000 евра, али ако он не може да има слободан дан кад хоће, не жели то да прихвати", закључила је Јелена Јевтовић.