Kако очувати језик и културу, да оцена на завршеном испиту не буде двојка
И од овогодишње генерације бруцоша у наставнике иде ретко ко. Прелиминарни резултати првог уписног рока показују да и даље опада број заинтересованих за студије српског језика и књижевности. Отуда и питање – како очувати културу језика и српску културу уопште.
Иако на нашим универзитетима има више катедара српског језика, чињеница је да места у првом року и ове године неће бити попуњена - ни на једној. То је системско питање које треба решавати, кажу професори.
"Чињеница је да пад броја студената србистике условљава, потпуно је јасно и логично, и у будућности снижавање наше језичке културе. Све је мање и квалитетних студената који желе једнога дана да раде као наставници и професори српског језика, са друге стране као новинари, као лектори, као запослени у медијским структурама генерално. Дакле, тај процес постепеног и благог пада мора се зауставити. Мора се стабилизовати број студената србистике да бисмо очували не само језичку културу, него српску културу уопште", рекао је проф. Александар Милановић са Филолошког факултета Универзитета у Београду.
На Филолошком факултету Универзитета у Београду, за студије србистике се пријавило 95 кандидата, готово три пута мање од акредитованог броја.
"До оног тренутка док наставничко звање и његова важност не порасте на друштвеној лествици, ми се немамо чему добром надати. Узалуд нашим напорима да на неки начин заинтересујемо људе који ће бити неки наши наследници", каже професор Михајло Пантић са Филолошког факултета Универзитета у Београду.
Академик Светислав Божић поручује да је србистика је веома важан простор српског народа и као таквог га треба брижно чувати.
"То је простор којим он (српки народ) улази у своју меморију, своју виталност, у просторе слободе. Он може да говори, да путује кроз своју литературу, кроз своју историју, кроз своју духовност, и секуларну и духовну и црквену. Једноставно, коридор његовог спасења је веома широк. Уколико изгуби ту комуникацију са временом у којем живи, уколико занеми, губи могућност освајања слободе и губи могућност идентификације са једним веома сложеним временом и губи корак са много чиме", каже академик Светислав Божић, који је и председник Националног акредитационог тела.
Да бисмо очували језик и културу, сматрају лингвисти, треба и повећати број часова матерњег језика. Нижи разреди код нас имају пет часова матерњег језика недељно, а у Турској или Француској десет.
Већи број часова би, вероватно, повећао и оцену на завршном испиту. А она је ове године из српског језика била - довољан, два.
Коментари