У свету све више становника, у Србији све мање – шта нам све откривају бројке

Прошле године у новембру глобална популација је премашила осам милијарди људи. Овај тренд не прати и демографија у Србији, где је у односу на претходни попис становништва број грађана Србије опао. Стопа фертилитета је, као и у остатку региона, испод стопе просте репродукције, а томе који су изазови и шта се заправо крије иза ових бројки, за РТС је говорио Џон Кенеди Мосоти, директор Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА) за Србију.

Бројка од осам милијарди људи на планети говори да људи живе дуже, да су здравији, али показало се и да ће стопа пораста становништва у наредном периоду бити нижа, рекао је гостујући у Јутарњем програму РТС-а директор Популационог фонда Уједињених нација Џон Кенеди Мосоти.

"Оно што можемо да видимо је да је осам милијарди људи на планети, као и да се стопа по којој расте популација успорила у односу на претходне године. Требало нам је 12 година да достигнемо осам милијарди становника, а од девет до десет милијарди биће потребно 15 година. То значи да ће укупна стопа фертилитета опадати", рекао је Кенеди Мосоти.

Истиче и проблем родне равноправности. Истраживања су показала да 500.000 жена не уме да чита, да 40 одсто жена не доноси одлуке за себе, да немају основне слободе.

"Не могу довољно да нагласим важност родне равноправности, она указује на потенцијал жена који није ослобођен, многе нису на положајима да доносе одлуке, или им репродуктивно здравље није унапређено, нису део савремене економије", навео је директор УНФПА за Србију.

Стопа фертилитета испод стопе просте репродукције у Србији

Говорећи о последњем попису у Србији и паду броја становника, истакао је да је стопа фертилитета 1,6 одсто, док је за просту репродукцију потребно да она буде 2,1 одсто. Други разлог за пад броја становника су миграције.

"То није јединствено за Србију, многи се селе и видимо да многи одлазе из сеоских средина у градове. У Србији милион људи живи у руралним областима, то има озбиљан утицај на производњу хране, услуге у градовима, приступ услугама у руралним областима", навео је Кенеди Мосоти.

Указује и да у Србији једна од пет жена користи савремену контрацепцију, да 21 одсто људи има више од 65 година и да ће тај број расти у наредним годинма.

"То ће имати последице на услуге, пензиони фонд, опорезивање, социјалну заштиту, све су то важна питања која влада мора узети у обзир", рекао је Кенеди Мосоти.

Где је забележен највећи пораст становника

Највеће повећање брoja становника забележено је у Азији, у Кини и Индији, а у врху су и Индонезија и Бангладеш. Азију следи Африка.

Када је реч о региону Западног Балкана, стопа фертилитета у Србији је 1,6 одсто, у Северној Македонији 1,5 одсто, а у БиХ 1,2 одсто.

"Постоји велики број младих који одлазе у друге земље да траже прилике за себе. Ништа није погрешно у томе да одете у другу земљу и тражите прилике за себе, али требало би да имамо адекватне политике које узимају у обзир зашто одлазе и да ли радимо довољно да остану овде и развијају привреду и заједницу", рекао је Кенеди Мосоти додајући да 12 одсто рођених у Србији више овде не живи.

У понедељак ће у Сремским Карловцима Популациони фонд Уједињених нација са партнерима организовати обележавање Светског дана становништва.

Цело гостовање Џона Кенедија Мосотија можете погледати у видеу на почетку текста.