Отказивање или кашњење лета - која су права путника

Вук Блечић је гостујући у Јутарњем програму РТС-а изјавио да уколико дође до померања или отказивања летова, компаније у том случају су дужне да путнике обавесте на време.

“У овом случају, ако је лет био данас отказан, путници су најчешће сазнавали за ту ситуацију на самом аеродрому где су добијали информације о својим правима. Када су овакве ситуације, које нису честе, компаније гледају да путнике превезу на алтернативни начин до њихове дестинације и то је у овом случају било заиста често и мали број путника није био превезен. Ти путници имају права која ће остварити у даљој комуникацији са авио-превозницима”, наводи Блечић.

Процес је, каже, прилично једноставан.

“Путници имају рок од 90 дана да поднесу захтев компанији за компензацију и рефундацију карата. Значи, имају право и да им се врати новац за карте које нису искоришћене и да добију компензацију у зависности колико је лет био дуг. И компаније најчешће одговарају на те рекламације позитивно јер нема разлога да не одговоре позитивно и путници најчешће буду задовољни“, додаје Блечић.

Шта кад не одговара алтернативни лет

Авио-компаније ће обавестити путнике да им је лет отказан, дати им алтернативу лета.

“Уколико путнику та алтернатива не одговара, уколико је сврха путовања изгубљена, неки пословни састанак, неко венчање, све зависи од путника, и путник више нема разлога да путује, он има право да не узме алтернативни лет него да му се врати новац од карата које су купљене, значи то је рефундација и компензација, зато што лет није реализован. Износ од најчешће 250 евра путник има право за летове у унутар европске зоне да добије као компензацију на име отказаног лета“, истиче Блечић.

Шта када лет касни дуже од пет сати

Кад је отказан лет, путник, указује, има право и на рефундацију и на компензацију.

“Уколико је лет дуго каснио, а то значи преко пет сати, путник може да рефундира своје карте уколико није сврха путовања остварена. Уколико је дошло до неких ванредних ситуација на које авио-превозник није могао да утиче, а то су временске непогоде, то је затварање ваздушног простора, имали смо ковид ситуацију, онда авио-компанија нема обавезу да путника рефундира“, истиче Блечић.

Који суд је надлежан

Према његовим речима, Директорат не може да наложи компанији да исплати, да путника обештети на било који начин, већ да пружи правни савет путнику.

“Уколико сматрамо да су путнику угрожена права и да је очигледна ситуација, ми контактирамо превозника и захтевамо да се исти предмет поново обради и да се путнику да одговор. Уколико компанија остане при том свом ставу, путника упућујемо на надлежни суд. Уколико су летови из Републике Србије, то су судови у Републици Србије. Уколико су летови из других земаља, то су надлежни судови земље поласка, а уколико је случај да је превозник авио компаније Ер Србија, онда су судови Републике Србије надлежни. Значи, да ли је лет из Париза, из Лондона у Београд или из Београда у Лондон, наш суд је надлежан“, истиче Блечић.

Блечић напомиње да је повећан број путника који им се обраћају и да је за то много разлога.

“Први је био удар короне када су сви летови били отказани, након тога затварање ваздушног простора. Имали смо разне дерогације где су земље затварале границе за путнике који нису имали услове за улазак у ту земљу, а то су биле најчешће вакцинације које и дан-данас постоје у неким земљама где је путник у обавези да се обавести сам какав је услов за улазак. Дешава се често да дође до аеродрома, да преда карту коју уредно купио и да земаљско особље не дозвољава му да се укрца у авион јер нема услове за улазак на крајњу дестинацију“, додаје Блечић.

Права код куповине јефтиних карата

Наводи да у данашње време има много и јефтиних летова, али приликом куповине те карте путник се саглашава са неким стварима које њему ускраћују права.

“Ако би дошло до крајње цене од 20-30 евра по карти, он се одрекне гомиле права која би му припала да узме, на пример, карту која је нешто скупља, а која је рефундабилна, која даје могућност промене термина и све оно што путнику заиста треба, јер када се откаже лет, а путник је далеко од куће, дефинитивно је много боља опција да има алтернативу да се врати него да остане тамо и да покушава сам на неки начин да обави“, каже Блечић.

Напомиње да за београдски аеродром компаније поштују закон у великом проценту, па нема предмета који су отишли на суд и који дуго трају.

Више продатих карата од броја места

Блечић указује да од три до пет одсто путника се не појави на лету и компаније су често имале празних седишта, а да је одређен број путника на аеродрому, желе да се укрцају у тај авион, међутим они нису продали карту јер су мислили да ће путници да се појаве.

“Из тог разлога компаније продају одређени број карата више и имамо путнике који, ако се сви појаве, ситуацију да имамо два, три, пет путника више на једном лету. Тада земаљско особље позива путнике, добровољце који желе да се не укрцају на тај лет под одређеним околностима - да ли ће му дати неки ваучер и неке погодности у наредним летовима то је све ствар договоре између путника и компаније. Може некад да се деси да заиста неко остане у Паризу дуже два дана о трошку компаније. Ако нема неке обавезе наравно овде у Србији и да се лепо проведе тамо, компанија ће му платити тај боравак на тој дестинацији и вратити ће га за два дана назад.То су неке ситуације које су добре“, напомиње Блечић.

Међутим у ситуацији када нема добровољаца и када компанија сама мора да скине путника са лета, то су неке процедуре компанијске у које сад се не улази и постоји нека шема матрица како се дође до тих путника којима је ускраћено укрцавање.

“Ти путници се рачунају као да им је отказан лет. Значи имају та права као и код отказаног лета. Значи њима ће компанија морати да обезбеди трансфер до крајње дестинације алтернативним начином или ће им дати карту за неки наредни лет и мораће да им плати компензацију које су по табели европских прописа. То је неугодна ситуација. Дешава се. Ер Србија нема ту праксу. Код нас није често, али доста путника из ЕУ када се жале код нас, видим да је тамо баш честа таква ситуација“, закључио је Блечић.