Они знају да је сваки заједнички тренутак непроцењив – Настасјина борба против рака ојачала је Недимовиће

Настасја Недимовић је у току друге трудноће осетила болове у костима. Знала је да у стомаку расте син Вук, али није знала да ће најсрећнији дан у животу њене породице бити и дан у којем ће чути злослутну дијагнозу.

Вук је на свет дошао два месеца раније, а одмах након порођаја, уместо бебе у рукама Настасја је држала папир на којем је писало рак коштане сржи.

Месецима није била код куће – тешко је било без бебе, без ћеркице и мужа. Прошла је кроз болне терапије, поново учила да хода. Супруг Немања дане је проводио у две различите болнице. Један дан код супруге, други дан код бебе.

"Не знам одакле смо црпели снагу. У тим моментима не знаш где се налазиш, само је било битно да се виђамо сваки дан и да бодримо једно друго. Деца су била ту по страни, водили смо рачуна о њима ја и баке, а она је црпела снагу из тога да једва чека да се врати кући", прича Немања Недимовић.

Настасја каже да је у неким моментима више бринула за њих него за себе, али је и знала да је најбитније да се она излечим и буде здрава, како би била уз них до краја живота.

Непроцењив сваки заједнички тренутак

Недимовићи су били решени да своју породицу заштите и сачувају – тако је и било, успели су да победе. Невоље са којима су се суочавали су их, кажу, ојачале, и научиле да је сваки тренутак који проводе на окупу непроцењив. Посебно када се после напорног дана на послу и у школи окупе за столом. 

"Не ради телевизија, гледамо се у очи, причамо о свему у животу, дотичемо се разних тема, како смо провели дан. Генерално волимо да проводимо пуно времена заједно", прича Настасја.

Најважнију ствар коју отац може да учини за своју децу јесте да воли њихову мајку, каже стара изрека. Онда је најважнија ствар за породицу када на питање ко се више воли - мама или тата, деца одговоре – обоје.