Дете које присуствује насиљу у породици, такође je жртва - последице остају за цео живот

Када жена потражи помоћ, иза ње су обично године трпљења и злостављања. Те године обележе и детињство многих малишана, а последице остају за цео живот.

"Отац дође у по ноћи, да ли пијан, трезан, дрогиран, није битно и све их подигне из кревета... и онда крене да их преслишава, где си био, где ти је била мајка, јеси ли видео да је мајка некоме рекла добар дан, знате те разне сцене. И онда неко каже дете није било жртва насиља. А шта је то него жртва насиља која присуствује, гледа и плаши се", наводи Весна Станојевић, координаторка Саветовалишта за борбу против насиља у породици.

Према подацима Републичког завода за социјалну заштиту, 2013. године око 3.500 деце гледало је или трпело насиље тамо где би требало да су најсигурнији. Од тада нема података.

"Од свих хитних мера којих има годишње - преко 21.000, само шест одсто се односи на малолетна лица, а сигурно је да деца у много већем проценту присуствују насиљу које се дешава у њиховим породицама. А у кривичним поступцима заправо мало се појављују у заштити од насиља у породици, мало се појављују деца и то увек само када су директне жртве насиља", каже Тања Игњатовић из Аутономног женског центра.

Иницијатива Заштитника грађана за измену Кривичног законика, по којој би се дете које присуствује насиљу третирало као жртва, стара је већ 11 година.

"До сада је дете било сведок насиља, па су се узимале у обзир његове године, да ли је подобно за сведочење или не, али сада по новом, ако би ова наша иницијатива била унесена у закон, онда би оно третирано било као жртва насиља, па би самим тим онај ко врши насиље имао много тежу последицу за тај свој чин", наводи Зоран Пашалић, заштитник грађана.

На то нас обавезују протоколи и Конвенције о заштити деце.

"Ми имамо обавезу и према Конвенцији Савета Европе да тој деци обезбедимо специјализовану психолошку подршку која одговара њиховом узрасту, дакле свој деци која су сведоци насиља и да то третирамо као отежавајућу околности за извршиоце насиља што се иначе не дешава, што ми још увек видимо у пресудама да се родитељство учиниоцу заправо узима као олакшавајућа околност", каже Тања Игњатовић из Аутономног женског центра.

Ивана Стевановић, директорка Инаститута за криминолошка истраживања наводи да нисмо спремни да се погледамо у очи и да кажемо заиста да имамо понекад лажну слику о нечему.

"Наши проблеми су што једноставно нисмо спремни да се погледамо у очи и да кажемо заиста да имамо понекад лажну слику о нечему, о неком систему о томе како су нама деца у фокусу, а онда нам неки догађаји управо покажу да баш и није тако", каже Стевановићева.

Пропусте у систему од почетка године животом је платило троје деце. Много је више оних који последице насиља носе до краја живота. Тога постанемо свесни када се пробуде трауме из детињства, па некадашња жртва постане насилник.