Расте број деце која су принуђена да раде, корен проблема је сиромаштво

Имао је тек четири године када је са братом и сестром изашао на улицу. Није то био његов избор, каже Виктор, то се једноставно подразумевало тамо одакле долази.

"Нисмо имали услова да живимо, да се школујемо и да се облачимо. Не планираш нигде другде да идеш, само на улици, као радиш на улици, просиш. Осећао сам се баш много лоше, било је ризичних ситуација, да је долазило до судара. Имао сам доста њих који су погинули", каже Виктор Матић који сада ради у једном београдском кафе-бару.

Виктор више није на улици. Завршио је школу, курс за конобара и ради у једном београдском кафићу који запошљава младе попут њега. Нажалост, нека деца никада не добију прилику за нови почетак.

"То није само облик принудног просјачења него и вишеструке експлоатације. То значи да су деца принуђена и на принудне бракове, али такође на принудну проституцију, принудно вршење кривичних дела, тако да ми причамо о једном врло комплексном проблему", објашњава Митар Ђурашковић из Удружења "Слобода нема цену".

Злоупотреби дечјег рада изложенији су дечаци

Корен проблема је сиромаштво. То су углавном деца из ромских нехигијенских насеља, чији су родитељи у већини случајева и сами радили на улици.

"Дечји рад се схвата и прихвата као радни ресурс који доприноси смањењу сиромаштва породице, опстанку домаћинства, просто као стратегија преживљавања. Углавном родитељи говоре да је то добро за децу, јер могу да стекну радне навике", истиче Јована Чворић из Групе "Secons".

То не би био проблем да такав рад не угрожава њихово здравље и одузима им прилику да се школују и боље живе.

"Радимо на томе да се питање запошљавања, социјалне заштите и доступности образовања такође реше примерено њиховим потребама и наравно да се онда отклони сама прилика да се нађу у уличној ситуацији и да буду у функици злоупотребе њиховог рада", истиче министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов.

Држава је, на предлог Међународне организације рада, усвојила листу опасног рада за децу. Мораће да формира и листу лаког рада за децу.

"Државе које немају законски регулисане чак и лаке облике рада деце, као што је глума, снимање реклама, па и она лимунада коју су деца пре неки дан продавала на улици, ако тај лаки рад није дефинисан, сматра се да држава аутоматски има проблем са дечијим радом. Ми смо тај предлог израдили, али нажалост он ће моћи да заживи у српском правном систему тек када буде усвојен нови Закон о раду", наводи Јован Протић из Међународне организације рада.

Злоупотреби дечијег рада изложенији су дечаци него девојчице. Они чешће обављају и опасне послове. Територијално, злоупотреба дечјег рада најприсутнија је у Шумадији и Западној Србији.