Од хигијене до процента ражи – хлеб који једемо, под лупом инспектора

Ненад Вујовић из Министарства пољопривреде рекао је у Јутарњем програму РТС-а да инспектори у 3.000 пекара и у другим прехрамбреним објектима контролише квалитет хлеба и пецива. Истиче да су ризични објекти под посебним надзором и да строго анализирају хигијену, а проверавају и киоске хране око школа.

Инспекција Министарства пољопривреде је, према досадашњем искуству потрошача, најревноснија – свакодневно се контролишу пекаре, продавнице прехрамбене робе и сви који учествују у ланцу исхране.

Ненад Вујовић из Министарства пољопривреде рекао је за РТС да од врсте службе зависи шта се све контролише у пекари, наводећи да контроле могу да буду редовне, планиране, ванредне, као и по пријавама потрошача.

"Свака контрола захтева налог. Ако је контрола, на пример, редовна, то подразумева рендгенски снимак хигијене на првом месту и документације која се води. Ту наилазимо на више проблема“, каже Вујовић.

Колико има инспектора

Према његовим речима, Министарство пољопривреде је у протеклом периоду запослило нове инспекторе.

"Ресурси у Београду су реални, према могућностима. Тај број користимо, са једним озбиљним алатом, као што је процена ризика, да изаберемо објекте који су сумњиви“, наводи Вујовић.

Говорећи о контроли киоска и објеката који услужно продају пецива код школа, Вујовић објашњава да су и они под надзором Министарства.

"Мало је другачији приступ контроли. Пратимо документацију, следљивост робе. И тај хладни ланац, када је реч о смрзнутом пециву, треба да обезбеди услове – сачувано, испечено и понуђено ђацима или обичним потрошачима. Исто важи и за месо", наводи Вујовић.

Шта не сме да се нађе у хлебу

Наглашава да су контроле, када је реч о хигијени, врло ригорозне, али и да проверавају, на пример, колики је проценат ражи у ражаном хлебу.

"Контаминенти, хемија и микробиологија, строго, не смеју да се нађу у хлебу и пециву. Трагамо и за тим зашто се тако нешто десило. Ти објекти су под посебним надзором. Имамо и таквих случајева“, прича Вујовић.

Говорећи о бесквасном хлебу који се све више купује, Вујовић каже да се за његову проверу користи посебна и стара технологија.

"Не ставља се стандардни квасац у хлеб. Изазива се врење преко масе и процес траје дуже. Хлеб је специфичног мириса, као и корица. Људи га воле и зато је скупљи", указује Вујовић.