Зашто многи Срби у Хрватској скривају идентитет

"Истине се развијају као и друге природне појаве, рађају се, расту и нестају" – та мисао француског социолога Ле Бона чула се на научном скупу, уз оцену да је живот српске мањине у Хрватској изазован.

Уз политичке, најтежи изазови су економски, јер је просечна старост Срба у суседној земљи 55 година и већином нису радно активни.

"Ова влада води рачуна о томе да међуетничке тензије буду стишане, али постоје политички актери којима то смета и политички актери који би то хтели нарушити и који с времена на време подузимају све да би било из етничких било политичких мотива отежали ту сарадњу коју је влада омогућила и подржава", каже Милорад Пуповац, председник Српског народног вијећа и лидер СДСС-а. 

Каже најбољи пут за остваривање права је учествовање у политичким одлукама и да је зато важно сачувати и три мандата, колико Срби имају у Сабору. Четири пута више било је пре ратова деведесетих, када су Срби чинили већину у 40 локалних самоуправа.

За повратнички картон регистровано је око 133.000 људи, како би лакше дошли до докумената, имовине и других права. Свакодневно се боре и за очување културног идентитета. Већином су православци, али ретко пишу ћирилицом.

"Било да се појави српска књига или филм, сви нас успеси српске културе радују и ми партиципирамо у њима. Остаје питање у којој мери ми специфичне потребе на локалном терену можемо задовољити. Минимум је осигуран постојањем СНВ и СКД 'Просвјета'. Највећи проблем је образовни процес и школство", рекао је Чедомир Вишњић, уредник у СКД "Просвјета".

Председник САНУ Зоран Кнежевић наводи да Академија може да допринесе само у оној мери у којој иначе учествује у решавању сложених друштвених проблема, а то је управо организовањем скупова и "покушајем да се разуме наша национална мањина тамо или њихова овде".

Споро решавање отворених питања у остваривању права једна је од највећих тешкоћа за Србе у Хрватској. Једно од најболнијих, питање где је око 1.800 људи несталих током рата.