Испраћај у пензију, најбољој наставници - дисциплина и поштовање, све остало је било игра

Наставница физичког из Основне школе "Момчило Живојиновић" у Младеновцу, којој су ђаци направили испраћај у пензију, каже да је дисциплина била основа, да су је ђаци поштовали и да је знала да успостави контакт на часу.

"Најбоља разредна, велики човек и животни узор", "Жена великог срца, велики човек и борац" – то су само неки од коментара ђака који су испратили у пензију Мирјану Марковић, наставницу физичког из Основне школе "Момчило Живојиновић" у Младеновцу.

Марковићева је, гостујући у Београдској хроници, рекла да није ништа знала о испраћају, који су као малу заверу сковали ученици и колеге.

"Сви кажу – Миро, ти си то заслужила. Мени је драго што они тако мисле", додаје Марковићева.

На питање да ли су се деца мењала за 36 година њене каријере, каже да је њен однос према деци увек био исти.

"Шта год да се дешава код нас, мени је било битно да на часовима знамо како се понашамо. Када дођу код мене, када почнем да им предајем у петом, договоримо се како се понашамо. Дисциплина је била основа, а све друго, ми смо после и вежбали, причали, шалили се, све може да се среди, али су ме поштовали", рекла је Марковићева.

Истиче да зна да успостави тај контакт на часу. "Они мене поштују, наш договор важи увек исто, а за оцене ћемо лако. Није проблем да ли дете не зна да уради колут напред, назад, биће добар доктор или нешто друго", напомиње Марковићева.

Знала је, каже, да гледа кроз прсте, али је било важно да је слушају у смислу да нема несташлука, да нема неког физичког и психичког малтретирања на часу.

"Мени је било битно да дете заиста са часа изађе задовољно и да се не повреди", закључила је Марковићева.