Ристић о настави у "Рибникару": Деца треба да донесу одлуку где желе да похађају наставу

Историчар, директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић, чије дете иде у ОШ "Владислав Рибникар", изјавио је за РТС да родитељи треба да саслушају ђаке о томе где желе да похађају наставу, као и да не треба да доносе одлуку уместо њих јер су та деца жртве трагедије која се десила. Истиче и да је уочљива потреба ученика да буду заједно.

Дејан Ристић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао да је његово дете кренуло у ОШ "Владислав Рибникар", али да има дана када није спремно на наставу због масовног убиства које се у школи десило.

"Процес је спор, али се одвија. И деца и родитељи су у стању шока. Тешко је говорити како то изгледа – борите се са собом и знањем да се то десило, иако на тренутке помислите да је немогуће", прича Ристић.

Према његовом мишљењу, школска година за децу у ОШ "Владислав Рибникар" 3. маја није требало да се заврши.

"Припадам већини родитеља ђака који сматрају да треба наставити и окончати школску годину у објекту или, као што је понуђено, у десетак објеката у близини школе. Важно је да деца буду заједно, важно је да буду заједно и на настави, без обзира на то што је настава у школи врло специфична, часови трају тридесет минута, нема провере знања, тестова, сем уколико то ученик не жели. Колектив се труди да квалитетно и професионално оконча годину“, указује Ристић.

"Децу треба саслушати"

Ристић сматра и да друштво показује висок степен емпатије, али и да је створена атмосфера у друштву у којој је на првом месту одлука да се злочини, који су се десили у школи и Младеновцу, више не понове.

Говорећи о списку установа културе које могу да приме децу из ОШ "Владислав Рибникар", каже да је то из угла родитеља исправна одлука Владе Србије, као и низ других одлука свих претходних дана, од 3. маја, попут психолошке помоћи деци, али и психолошке помоћи родитељима и наставницима.

"Чини ми се да треба да саслушамо децу, која треба да донесу одлуку јер су она жртве трагедије. Треба да разговарамо са њима, као и да им омогућимо комуникацију са стручњацима. Не треба доносити одлуке уместо њих. Имају потребу да буду заједно", указује Ристић.

Подсећа и на злочине над ђацима који су се десили током Другог светског рата – у Шумарицама, у Шарговцу код Бањалуке, као и у Пребиловцима. "Те школе и даље функционишу. Можда треба ићи тим правцем", наводи историчар.

Душанов законик – синоним за Спасовдан

Када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као престоницу, у част обнове и напретка, Град је као своју крсну славу узео Вазнесење Господње – Спасовдан.

Ристић подсећа да је Вазнесењска црква саграђена у 19. века, те да се Спасовдан обележава од обнове независности Србије у истом веку. "То је лепа традиција код источног хришћанства", наводи директор Музеја жртава геноцида.

Највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, чувени Душанов законик, обнародован је на Спасовдан 1349. године, а допуњен такође на Спасовдан 1354. године.

Историчар каже да је код Срба синоним за Спасовдан обнова Душановог законика, средином 14. века, као и утемељење средњовековне државе.

"Душанов законик је преломни моменат у најпозитивнијем смислу у нашој правној историји. То је један од најзначајнијих правних кодекса у европској историји средњег века", закључује Ристић.