Жртве на мети насилника упркос забрани приласка, како спречити кобни исход

Две недеље пре него што је усмртио, девојка га је пријавила за насиље. Иако су му изречене хитне мере забране приласка и удаљавање из стана, то га није спречило да је усред дана убије у новосадском козметичком салону.

Вања Мацановић из Аутономног женског центра узазује да је оружје том човеку било одузето, али да он ради у продавници оружја.

"Хитну меру изрећи некоме ко је ловац, који је обучен да рукује, који има лично оружје у поседу, који је тим оружјем претио да ће је убити, коме то оружје јесте било одузето, али тај исти човек ради у продавници оружја. Ја не знам како - грађанима и грађанкама Србије је јасно да такав учинилац тиме што је већ претио, да ће то да доврши, само дежурном тужиоцу није било јасно и он се сагласио са тим да полиција изрекне ту најблажу, превентивну меру", истиче Мацановићева.

Мера забране приласка уведена је пре шест година Законом о спречавању насиља у породици. Јасно је прописано и то да њено изрицање зависи од процене полицајца, на основу више фактора – да ли је насилник раније био осуђиван и за која кривична дела.

"Полицајац одлучује о хитној мери, али тужилац може да прегази ту одлуку"

Координаторка за родно засновано насиље у Вишем тужилаштву у Београду Горјана Мирчић Чалуковић каже да ће полицијски службеник одлучити да ли ће применити хитну меру или не.

"Међутим, када полицајац зове дежурног тужиоца, дежурни тужилац нема никакве препреке да каже – у реду, ви то сматрате, али ја сматрам да у овом случају има кривичног дела, да има основа да ово лице буде задржано и да тежом мером прегази одлуку полицијског службеника", објашњава Мирчић Чалуковићева.

Закон не предвиђа свакодневни надзор

Полиција реагује ако насилник прекрши меру, али тек по пријави. Закон не предвиђа свакодневни надзор.

Професорка Криминалистичко-полицијске академије у Београду Драгана Коларић каже да је у децембру прошле године донето упутство о стандардним оперативним процедурама када је у питању спречавање и сузбијање насиља у породици.

"И сада постоји обавеза тих специјализованих тимова за спречавање насиља у породици да једном недељно контактирају жртву телефонски или на други начин, и да најмање два пута у току трајања хитних мера контактирају жртву и виде какво је стање безбедности", додаје Коларићева.

Безбедност жртве могла би да буде боља, уколико би се, на пример, насилнику увела нека врста електронског надзора, сагласни су упућени. Једногласни су и у томе да саме измене закона нису довољне.

"Право не може да буде чаробни штапић"

Професор Правног факултета у Београду Урош Новаковић истиче да право сада не може да буде магично, неки чаробни штапић, који би отклонио све последице.

"То је системски процес на коме треба радити. Можемо донети још доста нових закона, али уколико са друге стране не спречимо доток тог насиља кроз неке обрасце који владају у друштву, у медијским наступима, у јавном простору, нећемо моћи да спречимо насиље", сматра Новаковић.

У породичном насиљу од почетка године страдало је 16 жена и две девојчице. Готово сваке недеље једну жену убије садашњи или бивши партнер или мушки члан породице.