Пошумљавање Војводине - недостаје око 170.000 хектара шума, а нема расположивог земљишта

Са свега 140.000 хектара шума Војводина је међу најсиромашнијим регијама под шумом у Европи. Осим што их нема довољно, оне су и неравномерно распоређене.

“Шуме у Војводини су просторно ограничене на уске локалитете дуж речних токова, Фрушку гору, Вршачки брег и просторе Делиблатске и Суботичке пешчаре. На овим локалитетима се налази највећи део шумског фонда, док је мањи, испод 10 посто, расут по осталом простору Војводине. Поједине општине у Банату имају шумовитост од свега 1-2 процената, па и испод 1 посто”, каже Роланд Кокаи, директор ЈП “Војводинашуме”.

“Постоје општине са мање од 1 одсто шумовитости  као што су Темерин, Србобран, Мали Иђош, Кикинда, Пландиште, Житиште, али и оне које имају више од 30 процената шумовитости попут Беочина, Петроварадина, Сремских Карловаца, Шида. Најмање шумовити су централни делови Бачке и источни делови Баната”, наводе у Покрајинском секретаријату за пољопривреду, водопривреду и шумарство.

Према стандардима развијених земаља оптимална површина под шумом и заштитним засадима је 0,16 хектара по глави становника. То значи да би у Војводини требало да буде око 308.000 хектара шума или више од 14 процената територије.

“У овом тренутку у Војводини недостаје око 170.000 хектара нових шума. Сликовито то је појас дужине од Новог Сада до Суботице, а ширине 17 километара. То превазилази не само наше снаге као појединаца, већ и могућности локалних самоуправа, можда чак и органа АП Војводине. Једна од првих наших порука јесте да пошумљавање Војводине мора бити пројекат од националног значаја”, каже Дејан Максимовић из Еколошког центра “Станиште” из Вршца.

Тај циљ у тренутним околностима није остварљив, кажу у Војводинашумама.

"ЈП 'Војводинашуме' располаже са свега око 1.000 хектара необраслог земљишта на којем је могуће рационално спровести пошумљавање", објашњава Кокаи.

"Када су у питању површине у надлежности локалних самоуправа разлог непошумљавања је недовољно јасна стратегија – где тачно пошумљавати, ко то треба да уради и ко ће бити надлежан за те површине када буду пошумљене. Површине за пошумљавање треба евентуално препознати у нижим класама пољопривредног земљишта, као и уз саобраћајнице и канале, а у урбаним срединама треба настојати да слободан простор буде оплемењен декоративном вегетацијом”, каже директор Војводинашума.

Недовољно слободних површина за садњу шума

Према његовим речима највећи проблем мале пошумљености Војводине је неодстатак одговарајућих површина државног земљишта које би могло да буде предмет пошумљавања.

“Ту се мисли на површине које су у комплексу на којима би било рационално организовати газдовање шумама, а да притом земљишни услови погодују гајењу шумских врста”, објашњава наш саговорник.

“Досадашња искуства су показала да таквих површина нема. Повећање шумовитости је могуће на рачун других категорија земљишта, пре свега, пољопривредног. АП Војводина је изразито пољопривредна регија и производња хране је стратешки циљ, па можда није ни рационално преводити оранице у шумске површине. Треба узети у обзир и да превођење шумског земљишта у градско-грађевинско директно утиче на смањење постојеће шумовитости, те је и то један од разлога ниске шумовитости”, додаје Кокаи.

Тезу да би се од превођења дела пољопривредног земљишта у шуме трпели губици у пољопривреди у еколошким удружењима сматрају неоправданом.

“Штете које Војводина трпи због недостатка шума мере се десетинама милиона евра годишње. Сведоци смо суша, поплава, пренаглашених климатских екстрема и њиховог утицаја на пољопривреду, привреду, здравље становништва. Ту су и штете због ерозије настале радом ветра... Шуме спречавају ефекте еолске ерозије, пречишћавају ваздух, воду, земљиште. Шуме би довеле до повећања одрживости у пољоприврди и повећања приноса. То пољопривредно земљиште којег бисмо се одрекли зарад подизања шума не би смањило приносе пољоприведе, већ напротив”, објашњава Максимовић.

“Наше друштво је фокусирано на лична стицања и једноставно у таквом друштву нема пуно места и простора за нешто што се зове неговање општих вредности и опште користи. У овом тренутку мало ко је спреман да се одрекне пољопривредног земљишта, јер се на тај начин одриче прихода од тог земљишта. У томе да не желе да се одрекну пољопривредног земљишта у корист пошумљавања учествују сви, па и држава као власник пољопривредног земљишта”, додаје наш саговорник.

Увидом у просторне планове види се да су локалне самоуправе, ипак, спремне да се одрекну пољопривредног земљишта.

“Велики број општина планира смањење државног пољопривредног земљишта, али га преводе у грађевинско земљиште. За подизање индустријских зона или инфраструктурних објеката. Значи да локални органи нису баш невољни да се одрекну пољопривредног земљишта. Али то не чине за општу корист, већ за оно што корист доноси истог тренутка”, каже Максимовић.

Србобран једина локална самоуправа која има вишегодишњи план пошумљавања

Екологе забрињава чињеница да од 45 општина у Војводини само Србобран има вишегодишњи план пошумљавања.

“Ми не видимо како може да се организује системско пошумљавање ако таквог плана нема. Један од предлога је да се изменама Закона о шумама уведе обавеза израде таквих планова. При том под вишегодишњим планом пошумљавања не смтарамо декларативне планове, да се наведе да ће се у општини шумовитост повећати са 1,5 на 3 посто, већ мислимо на оперативне, конкретне планове о томе које парцеле ће бити издвојене, којим врстама ће се пошумљавати, када, како, ко ће управљати тим шумама после садње и у ком временском периоду ће то бити урађено и са колико новца”, каже Максимовић.

Упозорава и да се новац од коришћења дрвета троши ненаменски.

“Према закону они који посеку шуму плаћају накнаду за то. 70 посто тих прихода иде у буџет Војводине и то су средства поикрајинског Фонда за шуме, а 30 посто су приходи локалне самоуправе. Тај новац се мора трошити кроз годишње програме коришћења средства за пошумљавање и повећање површина под шумама. За последњих 9 година општине у Војводини су од овога приходовале 337 милиона динара", наводи наш саговорник.

"Од 45 општина у 2021. години 39 их имало приходе од сече дрвета. Од тих 39, осам је имало врло мале приходе. Тридесет једна општина је имала приходе и по неколико милиона динара. Међутим, осим Ковина и Беочина ниједна општина у Војводини у дужем периоду планове трошења тих средстава нису имале”, објашњава Максимовић. 

Такође, део новца од закупа пољопривредног земљишта локалне самопураве су у обавези да користе за подизање ветрозаштитних појасева.

“Све општине имају приходе од закупа државног пољопривредног земљишта, половина има и програме како је новац користила, али видимо да се из године у годину смањује број општина које имају меру подизања ветрозаштитних појасева и смањују количину новца који улажу у то. У 2020. само три општине су имале ову меру у својим извештајима. У 2021. тај број је нешто већи - 8 општина и градова је за ту намену поторшило 23 милиона динара”, наводи Максимовић.

Пошумљеност Зрењанина око 3 посто

Средњи Банат спада у најмање пошумљене регије Војводине. Град Зрењанин је по површини коју заузима највећи у Покрајини и други по величини на територији Србије. Проценат пошумљености на територији Зрењанина је око 3 одсто.

“Процес подизања зелених површина подразумева бројне проблеме и ограничења. Један од најзначајнијих јесте идентификација адекватних кататстарских парцела, што је и почетни услов без ког пројекат не може бити реализован. С обзиром на то да се расположиви простор налази уз пољопривредно земљиште, путеве, железничке пруге, водопривредну инфраструктуру и водна тела, поставља се питање власништва и надлежности за управљање предметном површином”, наводе у Одсеку за заштиту и унапређење животне средине града Зрењанина.

“Када су у питању пољопривредне површине у приватном власништву, неопходно је обезбедити сагласност за промену намене и обавити откуп или праведну замену земљишта, уз претходну поделу парцела, препарцелацију, комасацију или експропријацију. Често не постоје финансијска средства за ове активности, уз одбојан став приватних земљовласника”, додају у овој институцији.

Као један од приоритета Град Зрењанин издваја заштиту животне средине. Тако је и покренут програм “Зелени Зрењанин”.

“Уз подршку републичких и покрајинских институција, фондација, организација и друштвено-одговорних компанија, на територији града Зрењанина је у последње 2 године засађено више од 30.000 нових стабала, те интензивно радимо на повећању процента пошумљености. Подигнуте су нове и реконструисане постојеће јавне зелене површине и засађени ветрозаштитни појасеви у неким од насељених места. Конституисан је и Зелени савет града Зрењанина - саветодавно тело у служби одрживог локалног еколошког развоја”, наводе надлежни.

Ова година у граду на Бегеју започета је пролећном садњом 1.000 садница црвеног храста, претежно за формирање ветрозаштитних појасева. У Карађорђевом парку је у више акција посађено више од 170 стабала лишћара и четинара, а током јесени тај простор би требало да буде допуњен са још 124 нове саднице. Недавно је потписан и меморандум о сарадњи у оквиру пројекта “Трка за шуме”.

“Пројекат „Трка за шуме“ има за циљ да се током наредене 4 године, уз помоћ друштвено одговорних компанија и подршку тркача, посади што већи број нових стабала широм Србије, те је кроз исти обезбеђено 2.000 квалитетних садница шумских и украсних врста дрвећа, које ће на јесен бити засађене на територији града Зрењанина”, истичу у Одсеку за заштиту животне средне.

Пошумљавање приоритет Покрајинског секретаријата

У Покрајинском секретаријату за пољопривреду, водопривреду и шумарство кажу да је пошумљавање њихов приоритет. Због тога су од локалних самоуправа затражили спискове парцела државног пољопривредног земљишта које не издају у закуп.

“Покрајински секретаријат је ангажовао Институт за низијско шумарство и животну средину из Новог Сада да израђује пројекте пошумљавања за достављене парцеле на основу којих би се додељивала средства за пошумљавање за ту локалну самоуправу”, наводе у овом секретаријату.

“Током година уочено је да на терену постоје парцеле које су обрасле шумом, а немају свог корисника и самим тим се нико о њима и не брине. Са ресорним министарством је договорено да се све површине које се у катастру воде као шуме и шумско земљиште, а немају свог корисника, доделе јавним предузећима које газдују шумама. На основу тога је закључком Владе Републике Србије, ЈП „Војводинашуме“ додељено око 5.000 нових хектара површине. Ту нису само парцеле које су већ обрасле шумом, већ има и слободних површина које би се могле пошумити”, додају у овој институцији.

Један од проблема јесте и недостатак садног материјала.

“Значајна мера коју спроводи Покрајински секретаријат је и унапређивање расадничке производње, а у циљу производње веће количине садница за потребе нових пошумљавања као и мелиорације деградираних шума”, кажу у Покрајинском секретаријату за пољопривреду, водопривреду и шумарство.

Сваке године озбиљан новац улаже се и за изградњу шумских путева.

“Значај шумских путева је немерљив не само за делатност коришћења шума, већ и за гајење и заштиту шума. Последњих година приметна је висока угроженост шума од пожара, поготово младих. Већа отвореност шума има немерљив значај у случају пожара, где је брзина приступа парцелама далеко већа и где се ефикасније и брже може деловати. Изградња шумских путева представља свакако најскупљи вид рада од свих радова који се финансирају од стране Покрајинског секреријата”, наводе у овој институцији.

Свако од нас може да да допринос очувању и повећању површина под шумама. Како укључивањем у организоване акције пошумљавања, тако и подизањем свести о значају шума.

Очувању постојећих шума можемо допринети одговорним понашањем тј. тако што нећемо уништавати стабла у шуми, палити ватру на отвореном на местима која нису за то предвиђена, одлагати смеће на шумском земљишту или тако што ћемо пријавити крађу или девастацију шуме у случају да уочимо такве активности.