Подршка психолога најпотребнија – и даље смо тужни и уплашени

После две велике трагедије и масовних убистава која су незапамћена у нашој земљи, формирана је Радна група за подршку менталном здрављу и сигурности младих. Координисаће одговор на потребе погођених особа – породица жртава, ученика и наставника. Стручњаци траже формирање специјализованих и сталних тимова.

Марина Надејин Симић истиче да смо и после 13 дана од трагедија тужни, уплашени, забринути, неко је љут, а неко још не може да се суочи с оним што се дешавало.  

"Оно што видим као једну позитивну страну је што се људи уједињују да покушавају да испланирају неке активности које ће помоћи", наводи психолог.

Што се тиче Друштва психолога, оцењује да су с министарствима здравља и просвете успели да стабилизују систем подршке за децу из угрожених школа. То нису само школе "Владислав Рибникар" и у Младеновцу, већ су покривене још неке школе. 

"У почетку је било веома тешко, јер се суочавате с нечим на шта нисте били спремни, што је било драматично и врло интензивно, али успели смо да направимо подршку и то сада иде неким својим током и прилагођавамо се актуелним потребама деце", каже психолог.

Додаје да им је на располагању 250 волонтера психолога који су се јавили одмах после трагедије. Комуницирају онлајн или телефоном, а један група иде у школе на разговоре.

У ОШ "Владислав Рибникар" је дневно пет до шест психолога. Рад с ученицима и родитељима те школе је, објашњава психолог, потпуно индивидуалан и прилагођава се ситуацијама. Ту су стручњаци који су посебно едуковани за рад у кризним ситуацијама и помажу и особљу школе и управи да се колико је то могуће организује школски живот.

Важан систем превенције менталног здравља

Надејин Симићева указује да смо до сада ментално здравље узимали, како каже, здраво за готово. Зато очекује да ће Радна група за подршку менталном здрављу и сигурности младих поставити систем са стручњацима које имамо, који ће радити и на превенцији и развоју културе ненасиља.

У том тиму су Институт за ментално здравље, Друштво психолога, Уницеф, а придружиле су се и неке међупартнерске организације, између осталих и норвешка влада. Реч је о земљама које су имале различите трагичне ситуације и имају искуство. 

Што се тиче свакодневне ескалације и наталожене агресије, копирања одређених ситуација, психолог наглашава да је први корак проширење подршке и на друге школе у Србији. 

"Десио се један земљотрес, нешто што је врло драматично, врло интензивно и цело друштво је узнемирено. Не можемо мерити степен угрожености, али је цело друштво узнемирено, узнемирена су и деца. Савремена деца имају генерално проблема с оним што ми зовемо емоционалне и социјалне вештине и нису баш увек сналажљива уз све информације које имају. Нису увек најбоље спремна за живот", указује психолог.

Поручује да деца и родитељи у Србији желе подршку, међутим, психолога је мало.