Млади српски математичари на Балканијади – шест ђака и шест медаља, корак до светске олимпијаде у Јапану

Да сребро постане злато, недостајао је један бод. И Гвоздену и Матеји. Ипак, обојица су у самом такмичарском врху.

Матеја Вукелић сматра да је тај бод доста тежи него што изгледа на први поглед, јер је ипак само пет такмичара на крају дана имало изнад 31 поен. “Нисам се снашао једноставно, покушаћу да будем бољи следећи пут“, додаје Матеја.

Гвозден Лапчевић каже да се ради само један дан и четири задатака, док се на осталим такмичењима ради два дана по три задатка. “Овај последњи задатак који је био најтежи је био из комбинаторике, а остали су били из геометрије, алгебре и теорије бројева“, додаје Гвозден.

Зато већ размишљају како да појачају комбинаторику. А добитна комбинација екипе донела је и четири бонзе. Најмлађи међу њима је Стефан Шебез, ученик првог разреда гимназије.

“Прво нисам очекивао да ћу проћи на Балканијаду. А што се тиче Балканијаде, свакако сам очекивао да ћу освојити макар бронзану медаљу“, каже Стеван.

Александар Вишњић, такође добитник бронзане медаље, није ни очекивао да ће је освојити. “Моја искуства су веома позитивна. У Анталији нисмо били у граду, већ смо били у том хотелу и ту смо имали све: продавнице, ресторане, базене, а имали смо и просторију у том хотелу где смо радили такмичење“, додаје Вишњић.

Да би ушли у екипу за светску олимпијаду у Јапану, предстоји им још једно изборно такмичење.

“Ја сам нескромна и рекла сам момцима да сањам бар два злата на олимпијади у Јапану. Пробали смо да порадимо да комбинаторика, која сад није у Анталији баш била сјајна, да напредује и да то ураде“, каже Мирјана Катић, директорка Математичке гимназије у Београду.

Зато са нестрпљењем очекују следећи викенд, када ће знање одмерити 12 математичара. На олимпијаду одлази шесторо најбољих.