"Визија нула за Балкан" – да ли је скандинавски рецепт безбедности могућ на путевима у Србији

Око 1.350.000 људи годишње у свету страда у саобраћајним несрећама. Тренутно је у региону Балкана много већи број смртних случајева и озбиљних повреда у саобраћајним несрећама на милион становника него што је то случај у Европској унији.

На путевима Србије су само прошле године живот изгубиле 553 особе, што је за 43 одсто више погинулих према броју становника од европског просека. У претходних 30 година, изгубљено је 30.000 живота, што је величина једног мањег града у Србији.

Агенција за безбедност саобраћаја у сарадњи са Међународном федерацијом за путеве и уз подршку Транспортне заједнице, данас и сутра у Београду организује Међународну конференцију "Визија нула за Балкан“, која тежи да се ниједан живот више не изгуби у саобраћајним незгодама.

Вршилац дужности директора Агенције за безбедност саобраћаја Бранко Стаматовић рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да је "Визија нула" битна, а она значи да ниједан живот који се изгуби у саобраћају није прихватљив.

"Хоћемо да урадимо све како не бисмо губили животе у саобраћајним незгодама. Визија нула је нешто о чему се у Европи прича дуги низ година", рекао је Стаматовић. 

"Данас и сутра организујемо заједно са међународном путном федерацијом догађај где смо окупили велики број домаћих и међународних стручњака. Све земље из региона ће бити пристуне. Циљ је да повежемо институције из различитих држава и да разменимо искуства, шта ко ради на одређени начин, али и да подигнемо капацитете наших институција и разменом искустава и добре праксе дођемо до тог циља", каже Стаматовић. 

Где је набоља пракса

Стаматовић каже да је "Визија нула" почела пре 30, односно 40 година у Шведској и да скандинавске земље имају најбољу традицију и праксу у безбедности саобраћаја. 

Према његовим речима, у Србији се последњих десетак година значајно ради на унапређењу система безбедности саобраћаја и смањењу страдања у саобраћајним незгодама. 

"Ако погледамо колико смо губили живота деведесетих – скоро 2.000 страдалих у саобраћајним незгодама у Србији, почетком 2.000 је било више од 1.000 живота, 2011. године 800 живота, у 2022. године 553 изгубљена људска живота у незгодама. Постоји пад", рекао је он.

Напомиње да смо пре десет година имали око 1,8 регистрованих возила у Србији, а сада око 2,8 милиона регистровнаих возила, број регистрованих возила расте, а број оних који губе живот у саобраћајним незгодама опада, што значи да се управља безбедношћу саобраћаја. Морамо унапредити наш рад, повезати институције, како у региону, тако и на територији наше земље, подвукао је Стаматовић.

Тема конференције 

Стаматовић каже да сама безбедност саобраћаја није тема и посао једне институције већ целог система, ту је велики број институција, министарстава, предузећа, ту је велика светска и научна пракса, значајно је учешће и академске заједнице у раду конференције. 

"Данас ћемо на конференцији представити шта се ради у Србији. МУП ће представити систем безбедности саобраћаја, који је добро оцењен на нивоу европске комисије, обезбеђено је финансирање безбедности саобраћаја", рекао је Стаматовић. 

"Педставићу Нацрт националне стратегије безбедности саобраћаја. Један од главних циљева је да се за 50 одсто смањимо смртност у односу на 2019. годину и да ниједно дете не изгуби живот у саобраћајним незгодама од 2030. године. Хоћемо да спасимо бар 68 дечјих живота у саобраћајним незгодама", каже он. 

На скупу ће се говорити о томе како су дошли до стратегије. Испред Министарства саобраћаја биће речи о сету закона који се тичу путне инфраструктуре, из "Путева Србије" говориће о интелигентним транспортним системима, а Град Београд ће представити стратегију урбане мобилности. 

"Имаћемо прилику да чујемо како се то ради у Европи, у свету и велика су нам очекивања од конференције", закључио је Стаматовић.