Саманта Пауер: Млади у Србији треба да се укључе у политику

Директорка УСАИД-а Саманта Пауер је, по рангу и по значају, највиши амерички функционер који је посетио Србију од доласка потпредседника Џозефа Бајдена 2016. године. Рођена је у Лондону 1970. године, ирског је порекла, али је већи део живота провела у САД. Каријеру је почела извештавајући за више америчких новина о ратним сукобима током распада СФРЈ, претежно из Босне и Херцеговине. Новинарство је заменила најпре академском, а онда и дипломатском службом.

Пауерова је била саветница за националну безбедност и људска права у администрацији председника Барака Обаме, а потом амбасадорка САД при Уједињеним нацијама од 2013. до 2017. године. Позната је по својој књизи Проблем из пакла, Америка и доба геноцида, за коју је добила Пулицерову награду 2003. године.

Након што је Џозеф Бајден постао председник, Пауерова је именована за директорку Агенције Сједињених Америчких Држава за међународни развој, која новцем америчких грађана финансира пројекте економског и друштвеног развоја у свету. У Србији је УСАИД активан од 2001. године.

Коју поруку имате за људе у Србији поводом трагедија у основној школи у Београду и у Младеновцу?

Прва ствар коју сам урадила када сам допутовала, а ово је мој први долазак после скоро три деценије, била је да одем до школе, да однесем цвеће и одам пошту у своје име, у име председника Бајдена, у име америчког народа. Нажалост, ми у Сједињеним Државама знамо какав бол многи овде сада осећају и наша срца су уз све људе које је ова трагедија задесила. Видела сам плишане медведиће и фудбалске лопте са именима деце која су убијена. Цртеж чувара са огртачем суперхероја које је неко дете нацртало, јер је он био омиљен међу ђацима. Такве слике никада не заборављате.

И ако сте грађанин Србије и директно погођени трагедијом осећај језе остаје у вама заувек. Знате, разговарала сам са председником Вучићем о неким реформама које се због тога спроводе, и све што могу да кажем је да смо уз вас и да имате нашу пуну подршку у настојањима да смањите ризик да се овако нешто понови. Јер и једном је превише. А нама се то дешава превише често и превише је породица унесрећено.

Хвала вам за ове речи. Споменули сте реформе. САД подржавају привредне и демократске реформе у Србији од почетка двехиљадитих. Колико сте задовољни досадашњих реформама и улогом ваше организације у њима?

Најпре, ја имам среће. На почетку каријере, са двадесетак година, била сам ратни дописник са Балкана, а сада се враћам као директорка УСАИД-а, први челник ове организације који је икада посетио Србију иако овде радимо већ дуже од две деценије. Мислим да је и то знак напретка и утицаја који смо заједно остварили, али и назнака следеће фазе нашег односа за коју мислим да ће бити још дубља.

УСАИД је инвестирао овде близу милијарду долара за двадесет година. Мислим да имамо невероватан напредак у неким областима попут унапређења пословног амбијента. Србија се брзо пење на листи Светске банке, отварање предузећа је данас далеко једноставније захваљујући електронској управи и електронским дозволама на којима смо заједно радили. Инвестирали смо у технолошки сектор. И видимо раст од 45 одсто у ИТ сектору у прошлој години у којој је раст за било који сектор био тежак због економске кризе. То је одличан пример онога што можемо да урадимо заједно.

Мислим да смо највећи корак напред направили у промени регулативе у Србији како бисмо је учинили атрактивнијом за инвеститоре. Али има још доста простора за дубље партнерство. Знате, када смо почињали овде, приватни сектор је био ситан, а државна предузећа су била гориле од 400 килограма. Све се то променило и сада видите динамику у разним секторима који расту као што расте ИТ сектор. Биотехнолошки сектор, по мом мишљењу, има много простора да оде још даље.

Мој задатак, као представнице америчке администрације, је да се вратим у САД и пренесем шта сам видела овде и какве могућности постоје. Али, искрено, најбоља мера нашег успеха је да ли млади људи своју будућност виде овде у Србији или мисле да треба да оду негде другде како би имали економску перспективу коју прижељкују. Мислим да смо значајно помогли српским предузетницима и бизнисима, српском народу у креирању већих могућности овде. Али докле год млади људи завршавају школе, стичу сва та знања и вештине и волели би да остану, а одлазе јер не виде овде довољно могућности – рекла бих да имамо још доста посла пред нама.

На шта мислите? Где мислите да је Србији сада најпотребнија ваша подршка?

Увек кажем да млади људи треба да размисле о нечем о чему обично не размишљају, ни другде у свету ни у САД, а то је да се укључе у политику, да уђу у институције, да донесу ту своју динамичност у јавни сектор и буду део система који ће креирати атрактивно окружење, такво да ти послови буду доступни њиховој генерацији.

Несумњиво је да је Србија на европском путу и да ради на својој енергетској независности, на зеленој економији и зеленој енергији, борби против климатских промена, смањивању штетних емисија и слично. Има много послова у том транзиционом процесу. Доста послова ће бити изгубљено, такође. Део наше помоћи је у томе да унапредимо радну снагу. Неки од тих људи радили су у необновљивој индустрији и сада треба да се преоријентишу на послове у обновљивој, где се користе соларна енергија и ветар или нешто слично. Али Србија се намеће и у другим областима. Филмска индустрија је процветала, а мислим да креативна индустрија хвата тај дух иновације који бројни стартапи доносе.

Веома сам поносна на оно што смо урадили за мала и средња предузећа којима смо отворили могућност да добију средства да се развијају. Мислим да је то простор за даљи раст и УСАИД. Али када помислите на вештачку интелигенцију, на биотехнологије, на зелену енергију, ту ће се много радних места креирати. УСАИД ће бити ту да подржи било шта за шта млади људи и предузетници у Србији мисле да има смисла.

Значи ли то повећање помоћи, исти ниво или умањење?

Мислим да смо ми превасходно катализатор. САД и ЕУ су укупно помогле са око четири и по милијарде долара за ових 20 година. И то је направило разлику, али да будем јасна – нико споља не диктира будућност Србије. Оно што је изнедрило промене је креативност и способност овдашњих људи. Ми можемо да вам додамо мало ветра у једра, да вам дамо нешто средстава или да вас обучимо, да радимо са Владом на регулативи која ће унапредити ствари.

Знате, ја свој посао као део Бајденове администрације, као члан Савета за националну безбедност видим и у побуђивању интересовања за овај простор код америчке секретарке за привреду и њеног тима. Ја сам потпредседница  Међународне развојне финансијске корпорације. ДФЦ је дао неке веома повољне кредите овде и мислим да то може значајно да порасте. Тако да је УСАИД део те слагалице.

Генерално, рекла бих да америчка влада и амерички народ виде да наше партнерство постаје све чвршће и чвршће временом и да се шири на многе секторе на начин који је био незамислив пре, рецимо, пет година.

Да се осврнемо на поменуту улогу у Националном савету за безбедност.

Да, чланица сам.

Разговарали сте током посете са највишим представницима Србије. Свакако је поменуто Косово и сасвим сигурно су вам они рекли да Приштина одбија да успостави Заједницу српских општина. Шта сте им одговорили?

Да се вратимо најпре корак уназад. Ако се осврнемо на последњих шест месеци видимо да је огроман успех направљен по питању прихватања обавеза у процесу нормализације.

Не треба да спомињем да се то не спроводи брзином коју бисмо ми желели или коју би Европска унија желела, па и људи на терену у смислу унапређења њихових живота. Што се ЗСО тиче став САД је веома јасан – мислимо да треба да се формира ургентно.

Видели сте да се по први пут појавио неки предлог, да је почео озбиљан разговор по тим питањима. У праву сте да то још није тамо где би требало да буде. Али, знате, треба да се фокусирамо и на питање несталих. На том пољу није направљен значајан напредак за ових 20 година. А сада први пут имамо меморандум о разумевању и почетак сарадње у настојањима да се пронађе и идентификује више од 1.600 особа за које њихови најближи не знају где су и каква им је судбина.

Ми смо се усредсредили на кораке које треба предузети. Истовремено, ја ћу отпутовати на Косово и оснажићу поруку коју САД већ извесно време шаљу, а то је колико је важно да се људска права свих који живе на Косову поштују. И да се осећају заступљенима у државним институцијама, да имају свој глас код локалних питања и Заједница је кључни део те једначине.

Ако бисте могли да ми преведете ту реч оснажити? Шта то значи?

Кад кажем оснажити мислим на нешто у чему саветник државног секретара господин Дерек Шоле био веома дипломатски активан, као и Габријел Ескобар заменик помоћника државног секретара. Нисам прва особа која носи ту поруку о неопходности успостављања Заједнице. Баш као што смо врло јасно нагласили важност боље сарадње по питању несталих лица. Тако да ћу ја посетити Приштину у тренутку када је то веома актуелна тема, јер само што смо имали важне преговоре.

Тако да је носим поруку која је свима врло позната, а истовремено која мора да опет да се чује.

Питао сам колико ће снажно бити то оснаживање?

Знате, ми верујемо да ће корист од нормализације бити од великог значаја за Косово, као што ће бити од великог значаја за процес интеграција Србије у Европу, што ће бити од значаја за Србију.

Напредак нормализације донеће велику политичку промену, али ће откључати могућности за економску интеграцију региону као целине која се може трансформисати.

И зато мислим да напредак у нормализацији, укључујући ту и успоставу Заједнице српских општина, доноси опипљиве користи за све људе на Косову, без обзира на њихову етничку припадност, као и за све људе у Србији. Суштински ће имплементација учинити да ће људи видети да користи за грађане обе државе превазилазе политичке ризике. Јасно је да би се све то давно спровело да је било лако, али то је веома важно да би нормализација напредовала.

Друга тема које сте се дотакли са званичницима у Србији вероватно је рат у Украјини. Да ли поштујете позицију Србије да буде војно неутрална, али да подржава територијални интегритет Украјине, посебно због Косова?

Имам доста искуства у региону и знам какве су биле везе Србије и Руске Федерације у различитим временима, током рата у Босни, током рата на Косову и после рата. Апсолутно разумемо значај позиције коју је Србија заузела гласајући за осуду овог страшног чина агресије против Украјине. Све земље у Европи гласале су исто.

Али, с обзиром на односе и везе између две земље, Србије и Русије, ово је био веома, веома важан сигнал који је послала Србија. Утицај позиције Србије је вероватно далеко већи од утицаја било које друге земље у региону. Заиста мислим да је то један од најзначајнијих скупова акција у односу на било коју земљу на свету.

Мислим и на хуманитарну подршку, на чињеницу да ју је Србија прискочила када су руске снаге разарале енергетску инфраструктуру, покушавајући да војно искористе зиму. Сви знамо колико зима може бити хладна у овом делу света. Знам из времена мог боравка на Балкану током распада Југославије колико хладне зиме могу бити у овом делу света. Чињеница да је Србија дала помоћ за трафостанице и трансформаторе и енергетску инфраструктуру и њену поправку је невероватно важна. И опет, важно је суштински, јер помаже људима да им буде топло зими.

Али то је важно, јер показује да су демократије света заједно у осуди агресије. Када су у питању санкције, наравно да знате и да ми знамо да је крајњи циљ Србије Европа. Већ се интегришете на разне начине. Сматрамо да би усклађивање спољне политике Србије са политиком ЕУ било веома, веома важно и дало би додатни сигнал. Али ми, опет, знамо важност корака који су до сада предузети и верујемо да су они виђени у Москви и да чине разлику.

Да, али велика је нада у Србији да би због Украјине Запад могао боље да разуме ставове Србије везане за Косово?

Мислим да је оно што имамо овде то да Русија бомбардује свог суседа, уништава му цивилну инфраструктуру, одузима децу родитељима и смешта их у логоре да их одатле усвајају породице које никада раније нису срели. Мислим да је оно што имате овде јасан случај агресије и жеље да се заузме део територије суседа, буквално да му је отме.

Зар вам се не чини да се слично догодило и на Косову?

Видите, можда имамо различит поглед на узроке и последице рата на Косову 1999. Али оно што могу да кажем је да је врло јасно да је агресија која се данас врши на украјински народ изазвала емпатију у свим крајевима света. Видела сам то на својим путовањима и мислим да постоји признање да је ова врста настојања да се припоји део друге земље, да се сопствена територија повећа, да се добије приступ природним ресурсима, ово је нешто да сви можемо да осудимо.

Само вас питам да ли разумете колико је то осетљиво питање за људе у Србији, узимајући у обзир целу ситуацију?

Током много година мог рада на питањима везаним за овај регион наравно да ми је јасно да је Косово веома осетљиво питање. Али мислим да је изузетно важно то да је Србија заузела став да осуђује агресију.

Споменули сте раније током разговора да УСАИД подржава зелену економију, да је то једно од питања на које обраћате много пажње. Посетићете нека места у Србији с тим у вези, зар не?

Да, идем у Ниш, што је дивно. То је град богате историје који никада раније нисам посетила. УСАИД је спровео пројекте који су имали за циљ да смање потрошњу енергије и повећају енергетску ефикасност. Имамо врло узбудљиве резултате на том плану, јер смо негде постигли уштеде од 33 одсто. То је добро за околину, али то значи и да су рачуни за струју или природни гас такође нижи. Људи ће платити за трећину мањи рачун него раније. Верујемо да пројекат повећања ефикасности обећава и желим да видим те наше програме изблиза и чујем од оних који су у њих укључени како да их појачамо.

Није се помињао литијум?

Видите, нема никакве сумње да ће литијум вити веома важан чинилац у будућности чисте енергије која је свету потребна и неопходан је економијама које се трансформишу у целом свету. У Сједињеним Државама се по том питању воде врло живе дебате, врло тешке дебате, јер смо генерално подељени на тим питањима.

Дакле, знамо како је имати спор око тога шта је права еколошка политика, шта је права развојна политика. А што се тиче Србије, Србија ће донети сопствене судове о томе како да помири своју жељу да подстакне економски раст и створи више радних места са еколошким бригама. Једина ствар коју могу поново да кажем у вези са USAID-ом је да смо ми овде да помогнемо да се било која набавка или било који процес ове природе одвија транспарентно, да грађани осећају да су у стању да приватни сектор и Владу позову на одговорност.

Госпођо Пауер, хвала вам на разговору.

Моје је задовољство, хвала вам. Дивно је вратити се овде.