Борба расељених с КиМ – имања уништена, без сигурних примања, али жеља за повратком и даље је јака

Више хиљада расељених породица с Косова и Метохије доселило се на подручје Крушевца у јуну 1999. године. Од тренутка када су морали да напусте породична имања и да се поново скуће у новој и непознатој средини, њихове бриге не престају. Живе скромно, неки и у потпуној немаштини, борећи се за голи опстанак.

У Велике Крупце, село удаљено шеснаест километара од Крушевца, из Словиња код Липљана дошла је породица Милкић са четворо деце. Иако су мукотрпно стекли ново имање, тешко успевају да покрију све трошкове. Велики терет им је дуг за струју, који не могу да плате.

"Све смо оставили. Радили смо, стицали и изашли с торбом у рукама", прича Олгица Милкић из Словиња.

На питање да ли би се вратио ако би се стекли услови, Станоје Милкић из Словиња потврђује. "Први дан – одмах, када би било мирно, да те нико не дира, како би дете и унук могли да виде дедовину", каже Станоје.

Жеља за повратком

Све српске куће у Словињу су, кажу, срушене. Због небезбедне ситуације не усуђују се ни да обиђу своје имање. Милош, који је имао само четири године кад су морали да се одселе, жели да се породично имање у Словињу сачува.

"Наше порекло потиче са Космета. Било би лепо да се све то сачува", наводи Милош Милкић из Велике Крупце.

У Буковици код Кушевца живи Дејан Цвејић из Великог Алаша код Липљана. Међу четрнаест жетелаца, свирепоубијених у Старом Грацку, био је и његов отац Љубиша Цвејић.

"Остала је земља, око осам и по хектара земље и кућа. Чуо сам да су кућу, која је била саграђена од чврстог материјала, срушили до темеља", прича Дејан Цвејић из Великог Алаша.

Дејан данас са супругом и три ћерке живи у том крушевачком селу.

"Једног дана можда ћемо да одемо, да деца виде где им је отац живео и посете родно место мог супруга. И ја бих волела да одем“, каже Слађана Цвејић из Буковице.

Сами плаћају рачуне

Црвени крст и Комесаријат за избеглице и расељена лица годинама им помажу, али многе потребе, исхрану, школовање деце, као и пристигле рачуне за струју, расељени морају сами да плате, а немају сигурне приходе.

"Црвени крст одговара на све захтеве корисника који нам се обрате за програме услуга. Излазимо у сусрет свима њима“, каже секретарка крушевачког Црвеног крста Емина Тодоровић.

Из крушевачког Комесаријата за избеглице и расељена лица Иван Бркић објашњава да је око осам хиљада особа на подручја града, али да је њих три и по хиљаде још увек у евиденцији расељених, додајући да још 22 породице имају стамбену подршку.

Имања на Косову и Метохији су им уништена а једина им је утеха, кажу, што нису отуђили земљу на коју ће, пре или касније, право полагати њихови синови.