Србија на 91. месту на светском индексу медијских слобода

У образложењу се истиче да је Србија претрпела највећи пад у региону и да овдашњу медијску сцену карактеришу провладини медији који шире руску пропаганду.

О приметном паду Србије, шеф деска за ЕУ и Балкан Репортера без граница Павол Сала је рекао да, без обзира на напредак који постоји кад је у питању процесуирање злочина према новинарима, посматрано глобално, слобода медија у Србији је у паду.

"У свакодневном животу, новинари су жртве политичких напада, дискредитације у медијима наклоњенима власти као и напада на друштвеним мрежама, што је обично праћено нападима у стварном животу. Србија је пала на треће најгоре место од свих држава зоне ЕУ и Балкана, од 40 земаља које ова зона обухвата, а на Западном Балкану је иза ње само Албанија, која је заузела друго најгоре место и Грчка, која је чланица ЕУ (последње место) ", истакао је он.

Он је додао да заједно са Босном и Херцеговином, која је ипак боље рангирана од Србије - заузима 64. место, Србија је једна од две земље Западног Балкана у којима је дошло до погоршања медијских слобода.

"Штавише, медијски регулатор РЕМ се показао немоћним кад су у питању примена закона и заштита медијског плурализма, док један број утицајних медија наклоњених влади у великој мери шири руску ратну пропаганду", додао је он.

У поређењу са Србијом на 91. месту, Босна и Херцеговина заузима 64, Словенија 50, Хрватска 42, Црна Гора 39. и Македонија 38. место на глобалном Индексу медијских слобода који обухвата 180 држава.

На објављеном светском Индексу медијских слобода Репортера без граница за 2023. годину прво место заузима Норвешка, затим следе Ирска, Данска, Шведска и Финска, претпоследње и последње место заузимају Кина и Северна Кореја, док се Русија се налази на 164. месту, а Украјина на 79. месту.

Председник Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) и Комисије за истраживање убистава новинара и члан Сталне радне групе за безбедност новинара Веран Матић је рекао да је након проглашења независности, Србија на овој листи медијских слобода 2007. године заузимала 67. место.

"Најбоље је била пласирана 2014. године када је достигла 54. место, а најлошије је била пласирана 2020. и 2021. године када је заузимала 93. место, док је прошле године  промењена методологија и тада је Србија заузела 79. место", истакао је он.

Он објашњава да тренд констатног пада у протеклих шест година, говори да је неопходно темељно изменити приступ, превасходно извршне власти и политичара на свим нивоима, према новинарима и медијима.

"Запаљива реторика, неаргументоване дискредитације и оптужбе и кампање кроз провладине таблоиде, веома често изазивају осећај страха и самоцензуру и уз такву реторику политичара, иду и претње, највише преко друштвених мрежа или преко коментара на интернету", коментарисао је Матић.

Потребан је, како је истакао Матић, стални дијалог између медија и надлежних институција.

"Једноставно, потребно је да одмах престане запаљива реторика из парламента, владе, председништва, да се отвори простор за стални дијалог између медијске заједнице и надлежих институција и да се по узору на Сталну радну групу за безбедност новинара, граде механизми и институције које ће радити на побољшању положаја новинара и посебно слободе медија”, нагласио је он.