Четвртком у 9 - како се зове жена тренер, а како мушкарац бабица

Књижевник и главни и одговорни уредник "Светосавског звонцета", гласника Српске православне цркве, Ивана Димић истиче да је она добитница Нинове награде и књижевница, али да није списатељица, пошто не скупља списе, него је писац.

"Нисам ни драматуршкиња, него сам драматург, то ми пише на дипломи јер драматуршкиња је прављење од именице која је немачког порекла, није српски језик уопште. Ви од ње, од прилога односно од придева те именице правите именицу женског рода и добијете драму из туршије. Добијете нешто што је идиотски, што је наказно и противприродно за српски језик", сматра Димићева.

Наглашава да нема ништа против ако неко хоће да се зове драматуршкиња, али истиче да она лично не воли јер јој звучи наказно.

"Родно осетљив језик директно утиче на родну равноправност"

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић каже да јој је важно да је баш повереница јер сматра да употреба родно осетљивог језика директно утиче на родну равноправност, на већу видљивост жена и унапређење њиховог положаја.

"Како су жене улазиле и освајале разноразне професије и сфере друштва, тако смо некако и добијали и почели да користимо називе за занимања у женском роду. Некада је то било незамисливо", истиче Јанковићева.

Каже да је за многе називе сагласна са госпођом Димић јер нису ушли у дискурс српског језика. Сматра да су у духу језика, али да на њих нисмо навикли јер их пре није било.

"Језик одражава стварност и зато ми је важно", наглашава Јанковићева.

Да ли род изједначавамо са полом

Професорка српског језика и лингвистике Исидора Бјелаковић каже да од студената не очекује да јој се обраћају са "професоре".

"Реч је о такозваној референцијалној употреби. Када се обраћају мени као посебном идентитету, као особи женског пола која њима предаје одговарајуће предмете и знају о коме је реч, то се зове референцијална употреба у језику, они ће рећи: 'Професорка, извините што смо закаснили на час.' И то је сасвим природно", истиче Бјелаковићева.

Каже да би јој сметало када би је назвали професоре јер није у духу језика и није референцијална употреба иако је њена титула професор доктор.

Национални просветни савет каже "не" употреби родно сензитивног језика у уџбеницима, а Бјелаковићева истиче да је питање изузетно комплексно.

"Прва недоумица је шта се подразумева под родом. Да ли ми у овој држави разликујемо само два рода – мушки и женски, односно да ли га изједначавамо са полом или то посматрамо као социолошку категорију, па говоримо о више легитимних родова", пита Бјелаковићева.

Каже да се увек у расправама и разговорима говори о мушкарцима и женама, али да категорија рода у свету има више од 100.

"Мени се чини да је та употреба такозваних социјалних феминитива, типа повереница, књижевница, далеко мање болнија од паралелизама који нас такође чекају као део обавезе уколико закон заживи од маја 2024. године", каже Бјелаковићева.

Цело гостовање Иване Димић, Бранкице Јанковић и Исидоре Бјелаковић у емисији "Четвртком у 9" погледајте у видео-снимку на почетку текста.