Гујон за РТС: Људима у дијаспори најважније учење српског језика, први пут у Америци отварамо три школе

Арно Гујон је православну веру примио 2015. године у Високим Дечанима, а каже да од тада све празнике слави два пута – са породицом у Француској, али и овде са својом породицом по првославном календару.

“То је нешто много лепо, то је право богатство и треба неговати верске обичаје и традицију, поготову у 21. веку када многи народи широм света губе полако свој идентитет и културу. То није случај кроз Срба и то је веома добро“, истиче Гујон.

Наводи да у Управи за сарадњу са дијаспором и Србима у региону раде током целе године, али да су празници важни, јер је тада већина Срба где год да живе јединствена и на окупу.

“Данас прослављамо Васкрс у Цркви Светог Саве у Паризу, али такође и у Храму Светог Саве у Београду. Прослављамо Васкрс у Новој Грачаници у Чикагу, али и у Грачаници на КиМ. Срби тако показују да припадају стој вери, истој култури“, поручује Гујон.

Истиче да се у Управи за сарадњу са дијаспором и Србима у региону управо труде да негују те везе међу Србима где год да живе.

“Да Срби који су у дијаспори сачувају идентитет и језик“, додаје.

Наводи да у просеку годишње реализују 300 до 400 пројеката широм света.

“Празнични дани су прилика да се подсетимо да су Срби у свету заједно са својом матицом, заједно са Србима у Србији и поготову са Србима на Косову и Метохији који нажалост данас пролазе кроз тешке тренутке и то је време када треба сви да будемо свесни тога и да будемо сви на окупу“, наводи Гујон.

"Заблуда је да је довољно да отац и мајка знају српски језик, потребне су школе"

Указује да су различити проблеми Срба у региону и дијаспори, али да је велики изазов у дијаспори очување језика.

“Поготову за децу рођену у иностранству и за припаднике друге, треће, па чак и четврте генерације који су се родили тамо. Веома је тешко очувати језик, није довољно код куће да се прича на спрском језику. То је заблуда коју често имамо да је довољно да су отац и мајка Срби да би деца знала српски језик. То је предуслов, али није довољно, потребна је школа“, објашњава Гујон.

Управо због тога су, како каже, покренули 23 нове допунске школе српског језика у свету и то од Канарских острва до Холандије, преко Португалије, Шпаније па све до Москве.

Додаје да су ове године само у Аустрији покренули десет допунских школа, као и да ће у Америци по први пут бити покренуте допунске школе.

Истиче да се људи у дијаспори јављају да помогну у тој мисији, као и да им није потребна велика финансијска помоћ од матице, али да не могу сами да покрену школу српског језика.

“Ми ћемо да пошаљемо учитеље, уџбенике, ми ћемо да финансирамо закуп учионице“, истиче Гујон.

Први пут у Америци се отварају допунске школе српског језика

У Америци ће, додаје, први пут у три града – Чикагу, Милвокију и у Финиксу бити отврене допунске школе за српски језик.

“Сада већ тамо имамо 250 заинтересоване деце, али када буду сви чули да се то покреће верујемо да ћемо имати и дупло више“, каже Гујон.

Наводи да ће у наредном периоду поделити 15.000 уџбеника и лектира допунским школама у свету.

“То је важно, јер тешко могу да дођу до књига на српском језику, на ћирилици на пример у Паризу или у Цириху. Ми можемо то да набавимо и да им пошаљемо“, наводи Гујон.

Истиче да то није учење само српског језика, већ и српске културе, као и да тако уче и о идентитету.

“Тако се оснажује српска заједница, тако се деца друже и упознају и разговарају међусобно на српском језику. То је нешто веома битно, јер када живите у иностранству дружите се са другом децом, учите страни језик који временом постане некада и први језик. Зато је важно да ставимо нагласак на српски језик како би деца очувала свој матерњи језик, а самим тим и везе са Србијом“, наводи Гујон.

Дијаспора је велики демографски потенцијал

Наглашава да о дијаспори говоримо често као и економском потенцијалу, што она и јесте, али да је то пре свега велики демографски потенцијал.

“У свету живи неколико милиона Срба, неколико стотина хиљада породица са децом. Када би се само један део тих породица вратио у Србију – Србија би доживела демографски процват. Да би се породице одлучиле на повратак, а тај тренд постоји, потребно је да деца знају језик, јер ниједна породица не би се вратила из Чикага или Париза када њихова деца не би знала српски и не би могла нормално да наставе своје школовање овде у Србији“, закључио је Гујон.