Последња кишобранџијка у Србији - поправљала јапанце, а и моделе које је носио Тесла

Чинио јој се, каже Tатјана, да кишобране поправља од рођења. Њена мајка се тим послом бавила 50 година, па је од малена, гледала, помагала и учила. Татјана поправља и сунцобране за башту и плажу, и оне на колицима за бебе.

"Мама је почела да се бави овим 1969. године и то је било као грлом у јагоде. Ни она није мислила да ће да отвори ту радњу.  Тада су прављени кишобрани за сва времена. Да их имате и за ветар и за кишу, и да их имате и као додатак да вам лепо изгледа. Деведесетих година почиње то да се мења. Тако да кишобрани више немају челик, него метал, силикон и свашта нешто", каже Татјана.

Старије муштерије је углавном наследила од мајке, млађи желе да имају модел по жељи, а многи долазе и због рециклаже. Муштерије из целе Србије, али и из региона шаљу кишобране на поправку по пријатељима и родбини која долази у Београд.

"Мени су долазили људи из иностранства, на пример из Норвешке који имају новца да купе нови кишобрани, али кажу  - не, ја хоћу тај мој да поправљам и даље. Није у питању нека вредност новчана, већ сентиментална", каже Татјана.

И заиста, чини се да кишобране ретко носимо на поправку.

У радњи Татјане Живковић могу се купити или изнајмити необични и уникатни модели. 

Посебно је занимљив кишобран стар, чак 90 година.

Сарађују са позориштима, па се многи користе као реквизити у представама.

Кишобран који је сличан моделу који је носио и Никола Тесла

Код Татјане се налази и мушки кишобран, јапански модел и она га зове "јапанац". Каже да су Јапанци на такав модел давали доживотно гаранцију.

"Један од ових је и кишобран који је јако сличан моделу који је носио и Никола Тесла. Па је из Народног музеја долазила жена која рестаурира и када су радили његове ствари, била одушевљена што је пронашла овако нешто што би било полазна тачка, мислим да је био у питању његов штап, направи у оргиналном издању", каже Татјана.

Посао није исплатив, али новац јој, каже, и није мотив.

"Ово је ипак љубав и нека носталгија уопште, и нешто што желимо да негујемо, пре свега моја породица. То је моја мама кренула и моје ћерке су првенствено биле за то да се то настави и даље и да се не губи то нешто што је све нас одржавало оволике године", каже Татјана.

Татјанина мама је и даље заштитно лице ове радње, људи је се, каже, и даље сећају и често питају за њу, па све ово, и када је тешко, каже, ипак, има смисла.