Случај заробљене девојчице са Звездаре шокирао јавност – Центар за социјални рад објашњава како су поступали

Језива вест стигла је са Звездаре. Жена је пријавила да муж већ дуго држи своју осмогодишњу кћерку заробљену у стану, а да њу туче. Надлежно тужилаштво је саопштило да је осумњичени у бекству и да је за њим расписана потрага. Директорка градског Центра за социјални рад Силвиа Алавања каже за РТС да је девојчица по рођењу била смештена у установу социјалне заштите, а да је након судске одлуке дете поверено оцу на старање 2018. године. Психолошкиња и супервизорка службе за децу Смиља Игић наводи да је девојчица сада боље и да се опоравља у болници.

Силвиа Алавања објашњава да је ова породица на евиденцији Центра за социјални рад од 2015. године.

"Te 2015. године је породилиште пријавило да је рођена девојчица и да родитељи о њој не брину адекватно. Тачније, мајка је у то време била зависник, а отац је био пасиван када је у питању родитељство", додаје Алавања.

Наводи да је дете тада смештено у установу социјалне заштите.

"Родитељи су одржавали неке контакте у контролисаним условима и мајка и отац, најпре у исто време, па због њихових лоших односа у различитим терминима. Установа је саветодавно радила са родитељима", каже Алавања.

Указује да су покренуте тужбе за лишавање родитељског права и да је Центар за социјални рад у то време имао став да родитељи нису подобни.

"У међувремену је рађено вештачење родитеља и Комисија вештака је донела мишљење да је отац подобан и да дете може да се врати у породицу оца", навела је Алавања и додаје да је то била судска одлука.

Објашњава да су те 2018. године дете поверили оцу на старање. "Тако да од 2018. године је дете код оца", истиче директорка градског Центра за социјални рад.

"Праћено функционисање детета две године"

Психолошкиња и супервизорка службе за децу градског Центра за социјални рад Смиља Игић каже да када је суд донео ту одлуку и када је дете поверено оцу, од те 2018. године, праћено је функционисање детета наредне две године.

"У том периоду отац је показао адекватно ангажовање, процењен од стране психијатара као стабилна особа, здравих вредности и уверења, једног општег психичког здравља и здравих родитељских компетенција и он у то време заиста јесте показао ангажовање на родитељском плану – штавише колеге су пратиле однос оца и детета, пратиле дете на узрасту прилагођен начин кроз игру, психолози опсервирали функционисање оца и детета и његове тадашње партнерке. У сваком случају, две године праћења породице нису дала некакве индикаторе за забринутост за безбедност, живот, здравље детета", каже Игићева.

Објашњава да је након те две године смањен интензитет праћења, као и да је то све било до 2020. године.

Те 2020. године било је позива полицији да се из тог стана чују неки необични звуци, Игићева каже да када год постоји пријава сумње на насиље полицији одмах се укључује Центар за социјални рад ако се ради о деци или партнерском насиљу.

"Тако да, Центар за социјални рад Звездара имао је то обавештење. Тада је поступано, обављен разговор, обављена теренска посета. Оно што је специфичност то је да иначе мултипроблемске породице које имају различите изазове ту је заступљена и честа промена адресе, селидбе, тако да у то време је и то био један отежавајући фактор за процену и у тренутку пријаве полиција није могла да ступи у контакт са оцем и дететом", додаје.

Дете није кренуло ни у школу

Дете није ишло ни у школу, а требало би да је већ кренуло. Игићева каже да их нико није обавестио да дете није ишло у предшколско, на здравствене прегледе нити је уписано у школу.

"Свако ко је приметио било какву сумњу за било коју основну потребу детета да је у ризику, био је дужан да пријави – и комшије, школа, вртић, здравствене установе. Ко год од институција дође до тих сазнања на пример да је уписано у школу, а да не иде редовно, Центар за социјални рад обавезно добија то обавештење од школе, или да постоје проблеми у понашању, или од здравствених установа чак и најмања сумња у занемареност хигијенску ми добијамо пријаву. Међутим, у овом случају чини се да је заправо дете било невидљиво за системе", наглашава Игићева.

Поручује да последње три године Центар за социјални рад нема информације о овом детету.

Ко је заказао у овом случају

На питање да ли су институције заказале, Игићева каже да су и грађани заказали.

"Можемо да кажемо да су и грађани заказали, јер институције немају право да иду од врата до врата и проверавају, нити могу, нити имају права, нити је то изводљиво очекивати да свако дете и сваку породицу неко проверава. Чак није ни етички да дуже од две године где све функционише адекватно се даље прати", поручује Игићева.

Медији преносе да грађани кажу да су се плашили да пријаве било шта, јер је отац био насилан.

"Ми немамо такве информације", каже Алавања и додаје да то могу да учине и анонимно, а да је Центар за социјални рад дужан и да на такве пријаве реагује.

О извештавању медија: Постају злостављачи детета

Медији већ објављују адресу, фотографије стана, пуно име починиоца. Психолошкиња Игић наглашава да је то лоше по сву децу и све грађане, али и да медији на такав начин представљају злостављаче детета.

"Дете је једна најосетљивија категорија, дете нема ни физичку, ни интелектуалну, ни емотивну моћ. Максимално немоћно биће. Ми као одрасли ако се не ангажујемо да заштитимо пре свега приватност, а то је део најосновнијих људских слобода, остаће стигматизовано", каже Игићева.

Поручује да се у медијима задржавају снимци и да су неке ствари неизбрисиве и са пар кликова се могу пронаћи.

"Тако да на тај начин је врло продужена психолошка агонија овог детета и породице", истиче Игићева.

И директорка моли медије да ако немају поуздане информације не објављују их.

"Да не износе у јавност информације које нису поуздане, јер на тај начин утичу и на дете и на наш рад и на рад других институција", додаје Алавања.

Шта ће бити са девојчицом

На питање шта ће бити са девојчицом, Игићева каже да најпре треба да се процени да је дете здравствено способно да напусти здравствену институцију.

"До тада се обављају процене постоји ли у сродничким односима особа која би била од поверења и поуздана. Уколико је нама, постоје хранитељске породице. Процењује се конкретна подобност одређене породице за баш то дете. Последњи и најмање здрав начин за развој детета је институција. Тако да чак и уколико би дошло до смештаја у институцију то би био облик заштите који се гледа да буде што краћи" закључује Игићева.

петак, 23. фебруар 2024.
17° C

Коментари

Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Браво, доста је безобразлука
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
medicinsko nasilje
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво