Лознички ђаци у радној акцији, сами сређују напуштену зграду за кабинет

У преподневним сатима у рукама су им свеске и оловке, а одмах по завршетку часова ваљци, четке и канте. У грађевинским пословима, кажу, немају искуства, па зато на лицу уз осмех имају и трагове од фарбе. 

"Након наших часова, нас двадесетак ученика окупимо се и крећемо са радовима, у току радовa осим што се дружимо и уживамо, радимо нешто корисно за школу и за будуће генерације", каже Исидора Дукојевић.

"Пошто живим далеко нисам хтела да идем до куће зато што би ми прошло пуно времена, па сам у новом оделу, али ја се на то не обазирем, ја сам хтела само да помогнем", каже Нина Туфегџић. 

Иако су послови у овој акцији захтевни, до сада није било одустајања, а нови чланови придружују се свакодневно. Већину чине девојчице.

"Радимо то у корист школе и у исто време научимо доста разних ствари које иначе не бисмо, на пример, сада смо научили да кречимо", каже Анђела Дукојевић

"Научила сам да држим ваљак, да га користим, да глетујемо, цртамо са вероучитељем, то нам је баш дивно. Сваког часа и сваког дана  жељно ишчекујемо када ћемо из школе да изађемо и да обучемо радно одело", каже Лара Мркоњић.

Заједничким трудом и радом вероучитеља и ђака на предњој страни зграде сада су ликови лозничких великана, а на задњој ће осликати мурале лозе Немањића.

"То је за њих некако битно, и они се осећају да кажем и битни и важни јер ће сутра, прекостура, изаћи из ове школе и имаће то иза себе, човек као биће жели да остави добар траг у историји, а ово је нешто што ће их увек подсећати на лепо детињство и леп период проведен у школи", каже Предраг Митровић, вероучитељ.

Ова вредна дружина, кажу, један је од најбољих показатеља да школа није само место где се уче лекције из књига већ и оне животне.