Београд на мапи светских превара криптовалутама – како открити лажне шеме лаке зараде

У међународним акцијама које је предводио Европол ухапшено је 30 српских државаљања, а финансијска штета се процењује на седам милијарди долара. Тако се Београд од почетка године нашао на мапи светских превара криптовалутама. Стручњаци истичу да је коришћење дигиталне имовине регулисано законом, чиме је Србија на листи технолошки развијених земаља света. Међутим, упозоравају да би уколико нека понуда изгледа превише добро требало добро размислити да ли је и тачна.

"Направио сам много новца тако лако. Коначно могу да дам отказ на послу", похвалио се Матија из Новог Сада на једном посећеном интернет форуму, тврдећи да је зарадио 41.000 евра на криптовалутама.

Испоставило се да је Матија фиктиван лик, вест о заради је била лажна, а сви који су уложили новац остали су без њега. Скоро половина људи који су пријавили преваре рекли су да су оне имале везе са огласом, објавом или поруком на друштвеним платформама.

“Те преваре немају никакве везе са криптовалутама директно. Само је име искоришћено од стране превараната, јер људи кад чују ‘крипто’ обично не знају многе о томе и самим тим их је лакше преварити тако што им се каже да су то криптовалуте без обзира што су то фиктивни графикони, који се приказују превареним особама", упозорава Давид Веселиновић, власник криптомењачнице.

Од почетка године ухапшено је тридесетак српских држављана за које постоји сумња да су укључени у међународну превару са криптовалутама.

Више различитих криминалних група које делују преко кол-центара намамиле су жртве, углавном из Немачке, да улажу велике количине новца у лажне шеме лаке зараде преко криптовалута, наводи се у саопштењу Европола.

Закон регулише дигиталну имовину

Упућени подсећају да је коришћење дигиталне имовине регулисано законом чије је доношење сврстало Србију на листу технолошки развијених земаља света.

"Тај закон је свакако велики успех за државу, многе друге земље га немају и ми смо далеко испред других што се тиче регулативе у овој области", наглашава адвокат Зоран Наумовић.

И Давид Веселиновић указује на то да је Србија једна од првих која је написала Закон о дигиталној имовини за разлику, како истиче, од САД где ни данас не постоји јединствен закон о дигиталној имовини.

Трговање криптовалутама је данас незаобилазни тренд инвестирања финансијских средстава. Ипак, стручњаци упозоравају, ако нека понуда изгледа превише добра да би била истинита, треба добро размислити – вероватно и није тачна.