Вештачка интелигенција у Србији – анализа гена, откривање ретких болести и нових лекова

Институт за вештачку интелигенцију Србије обележио је две године постојања. Више од 40 признатих научника у овој области у Научно-технолошком парку у Новом Саду, где је и седиште Института, ради на томе да се вештачка интелигенција примени у свакодневном животу.

Иван има 27 година – завршио је основне студије математике и докторирао биофизику на Кембриџу. Посао му је да унапреди или пронађе нове лекове, али уз помоћ вештачке интелигенције.

"Тражите иглу у пласту сена. Са машинским учењем, убрзавамо процес и паметније тражимо“, прича др Иван Танасијевић из Института за вештачку интелигенцију Србије.

Институт има пет група које примењују вештачку интелигенцију у разним областима, попут анализирања наших гена или начина ефикаснијег рада фабрика.

"Анализирамо отпусне листе пацијената који су пристали на то. Покушамо да детектујемо да ли неко има ретку болест. Са РТС-ом развијамо систем за препознавање говора, да би могли аутоматски да титлујемо садржаје и омогућимо претрагу“, каже др Дубравко Ћулибрк, директор Института за вештачку интелигенцију Србије.

Најбрже растући сектор

Србија има Стратегију развоја вештачке интелигенције до 2025. године. ИКТ сектор је најбрже растући у домаћој привреди, а прошле године стопа од 45 одсто раста била је највећа у Европи.

"Свако друго радно место у 2021. години било је у ИКТ сектору. Наш извоз прошле године достигао је невероватних 2,7 милијарди евра. Пре само десет година, био је само 375 милиона евра“, истиче Брнабићева.

Премијерка је за крај године најавила и почетак изградње јединственог националног научног центра "Био 4 кампуса" у Београду, који ће се финансирати из кредита Развојне банке Савета Европе од 200 милиона евра.