Расте потражња за пословним простором – упркос већим ценама закупа, све је издато

У Београду је прошле године изграђено више од 120.000 квадрата пословног простора, што је раст од 15 одсто и највећа годишња понуда у протеклој деценији. И поред све већих цена закупа, скоро све је издато.

"Са отварањем неколико хиљада компанија из Русије, креирана је додатна потражња, тако да смо ми видели веома активно то тржиште закупаца током 2022, што се очекује да ће се наставити и 2023", рекла је Јана Јовановић, руководилац Одељења за истраживање тржишта за регион Југоисточне Европе у ЦБРЕ.

Расте тражња и за модерним складишним простором. У последњих пет година понуда логистичких непокретности у Београду и широј околини порасла је за више 70 одсто. Приликом продаје грађевинског земљишта забележен пад од шест одсто.

"Значајно је скочила цена земљишта пре свега због великог раста цена станова. Тренутно је станоградња у стању да плаћа изузетно високе цене земљишта које нису у стању да плаћају инвеститори који граде канцеларијски простор. Тако да тренутно имамо инвеститоре који би градили канцеларијски простор, али не могу да нађу повољно земљиште и довољно исплативо земљиште да би тај канц-простор и градили", навео је Небојша Нешовановић, члан Управног одбора Друштва проценитеља Србије.

Све је већа потражња за одрживим решењима

Захтеви и купаца и закупаца канцеларијског и продајног простора све више су усмерени ка одрживим решењима.

"Можемо видети да закупци у последње време имају високе стандарде не само технолошког у смислу да простор буде у потпуности опремљен него се јављају ЕСГ стандарди да ти простори могу да испуне стандарде заштите животне средине да буду енергетски ефикасни", истакла је Александра Чупић из службе за финансирање некретнина Ерсте банке.

Геополитички догађаји и инфлаторни притисци имали су велики утицај током претходних 12 месеци на све секторе тржишта некретнина у Европи, али је на тржиште Србије тај утицај био нешто мањи.

"Ми очекујемо да се у следећој години осети криза која је у западној Европи и да видимо неке падове, али суштински ми смо и даље неразвијено тржиште и даље фали пуно станова и даље фали пуно пословног простора, тако да ћемо можда ову финансијску кризу која је у западној Европи ипак прескочити", рекао је Бошко Томашевић, генерални директор ЦБРЕ за југоисточну Европу.

Прошле године је у Србији у некретнине уложено 7,5 милијарди евра, што је за петину више него 2021. Све је мање кредитних купаца. Скоро 90 одсто свих непокретности прошле године је плаћено готовином.