Даница Грујичић угостила медицинске раднике који чекају на бироу

Према евиденцији Националне службе за запошљавање посао чека више од 1 500 лекара и више од 4 000 медицинских сестара. Истовремено, у многим здравственим установама ускоро ће доћи до смене генерација, јер су многи лекари пред пензијом.

"Завршила сам пре годину дана, волела бих да ради физикалну медицину и рехабилитацxију, за почетак у Нишу, а можда и Нови Сад касније", каже Сара Димитријевић.

Београд је најпожељније место за лекаре.

"Надам се запослењу овде у Београду , ако не успем овде, вратићу се у родни крај, Лозницу, волео бих првеснтвено да се бавим кардиологијом, али су прихватљиве и физикална медицина као и неурологија", истиче Ђорђе Будимировић.

Да има лекара који не размишљају да напусте земљу потврђује Бојан Тодоровић.

"Волонтирам, волео бих да радим на Дедињу на кардилологији. Никада ме то није занимала идеја одласка из земље, хтео сам овде , да помажем свом народу. Знам да грађани највише болују од срца и спреман сам да помогнем", рекао је Бојан Тодоровић.

Министарка здравља најавила је велику смену генерација у здравству.

"У наредних 20-ак дана очекује се да решење о запослењу добију најбољи свршени студенти медицине, са просеком 10 или мало испод десет, aли и најбољи ученици средњих медицинских школа. Али, здравствени систем ускоро очекује велика смена генерација. Ево рецимо Ужице, где ће 96 лекара одлази у пензију, покрива и Нову Варош, Сјеницу, Ариље.Тренутно имају 60 и нешто прекобројних, мимо плана, то мислим да су људи који су током ковида запослени. Имате Бор Зајечар, ту нам фали преко 20 лекара, они сутра могу да добију посао.Проблем је како их приволети да иду у унутрашњост, локална самоуправа мора да одигра велику улогу" сматра Даница Грујичић.

Иако министарка не може да обећа да ће сви добити посао сутра, верује да може да помогне.

"Хајде да видимо шта би били услови да та деца остану овде, да оду у мале средине, и можда заснују породице, ето то је циљ", истиче Грујичићева..

Недавно је одобрен и одређен број волонтерских специјализација, за дефицитарна занимања - патологију, радиологију, ургентну и општу медицину, за анестезију са реанимацијом. Следећи круг је у октобру.

Очекује се и рационализација мреже здравствених установа. Да највећу здравствену негу, до 80 одсто неоходних услуга, грађани добијају у домовима здравља, затим у болницама, а да најтежи и најкомпликованији пацијенти буду лечени у терцијарним установама без много чекања.