Ученици ретко хоће у пекаре, још ређе у месаре – које су предности пољопривредних школа

Велика школска имања, са ученичким домовима, добар су полигон за будуће младе пољопривреднике. Теорија и пракса су драгоцене нарочито за оне који желе да унапреде породичну економију.

"Они кроз школовање изучавају то што ће им касније можда послужити на пољопривредном газдинству. Ево овде имамо нашу ученицу Јовану која има кући козе чији родитељи прерађују и праве производе од козијег млека и разне сиреве", каже Сања Мирковић из Пољопривредно-ветеринарске школе у Свилајнцу.

"Углавном све зависи од текстуре млека. Ми правимо мало и другачије и волимо да убацујемо свега у сир, неке зачине", додаје Јована Миљковић, ученица.

Има и оних који настављају школовање, а идеја је да се сви обуче за сопствени бизнис.

"Ја се надам да ћу након средње школе да упишем Факултет ветеринарске медицине, да ћу то да завршим, па ћу после тога да нешто планирам", наводи Огњен Милановић.

"И ја планирам да упишем Ветеринарски факултет у Београду", истиче Анђела Николић и додаје да се већ увелико припрема.

Већ годинама је исти тренд – ретки су пекари, а још ређи месари. Ветерину и хортикултуру ђаци најчешће бирају. Дигитализација привлачи више него механизација, али је добро кад се споје.

"Настојимо да подигнемо квалитет образовања који пружамо и сматрам да стално ми као образовна установа и све школе треба да раде непрестано на подизању квалитета. Наша велика предност је спој теоријске и практичне наставе, изузетни смештајни капацитети. То је добар пут да пратимо нове трендове у образовању, неке модерне технологије у пољопривреди и да их учинимо атрактивним за оне који ће да одаберу нашу школу", наглашава Дејан Милуновић, директор средње Пољопривредно-ветеринарске школе у Свилајнцу.

Средње пољопривредне школе добра су основа и за развој ђачких задруга које су идеалан модел за учење о предузетништву и начину како да се оствари додатни приход.