Одговор на изјашњење РТС-а поводом писања портала "Пиштаљка"

Па да кренем од анонимног увода који каже да је сајт Пиштаљка „пожурио да објави инсинуације Бранислава Кланшчека, председника УО РТС-а, прескачући своју обавезу да подробно испита све наводе“. Не знам шта би тачно значило „пожурио“, свако има свој осећај за време, зато ћу се у овом тексту држати искључиво чињеница.

Сајт Пиштаљка је 10. 2. 2023. објавио текст „Извештај који РТС крије: Ваше право да платите све“, а који садржи и документ „Примедбе и препоруке УО на извештај о пословању за 2021. годину од 21. 6. 2022. године заведен под бројем 1586, а који је постао и део Записника са 9. редовне седнице УО који стручне службе РТС-а нису објавиле на свом сајту како је предвиђено законом. Дакле, не ради се ни о каквим инсинуацијама Брансилава Кланшчека већ о званичном документу УО, који је анонимни уводничар покушао да сакрије од јавности, а у чему га је осујетила Пиштаљка. Све што сам касније изјавио је било у контексту наведеног документа, одлучан да у јавности браним углед УО којем се спочитавало да крије од јавности Записник са 9. редовне седнице УО.

Није јасно шта је циљ овог обимног текста на 60 страна којим РТС није демантовао ни једну једину чињеницу. Читав текст је неуспели покушај правдања кроз манипулацију чињеницама, заменама теза, непримереним поређењима... Такође, контрадикторности су неизбежне у тексту РТС-а, па се у делу који је писала Служба за односе с јавношћу наводи да док тужиоци за организовани криминал раде свој посао, РТС неће коментарисати предмет истраге, а онда уследи 60 страна текста.

Посебан део текста с поднасловом „Одговор РТС-а на оптужбе председника УО Бранислава Кланшчека да производимо само три емисије“ написала је Служба за односе с јавношћу, водећи се оном народном „статистика моја дика, што пожелиш она ти наслика“. Тврди се да РТС производи 170, односно 130 емисија без Информативног програма, што можда и јесте тако ако се саберу сви програми и кабловски канали.

Апсурд њихових тврдњи да „однос домаће (самосталне) и спољне производње РТС-а у 2022. години је 85 према 15 одсто“, демантују сами на претходној страни, где анонимни уводничар тврди да „према подацима РЕМ-а, РТС је у 2021. години самостално произвео 56 одсто програма“. Толико о кредибилитету РТС-ових података. Ако се од ових 56 одсто одузме 41 одсто који одлази на Информативни програм (податак из Извештаја о пословању за 2021. годину), јасно је да 15 одсто програма РТС-а произведу све редакције заједно: Забавна, Музичка, Културно-уметничка, Спортска, Филмска, Научно-образовна, Дечја, што је свакако срамотно.

Наиме, највише ми се спочитава моја изјава које су се ухватили кô пијан плота да РТС осим Информативног програма има само три емисије које самостално производи: Слагалицу, Шареницу и РТС Ординацију, намерно изостављајући кључни део „на Првом програму“, што и пише у поменутом документу који додуше јавност није могла да прочита. Зато ћу цитирати део из документа који је Пиштаљка објавила, али не и РТС: „У овој анализи УО се фокусирао на Први програм РТС-а јер је његов удео у гледаности 93,75 одсто.“ У те три емисије нисам урачунао специјалне емисије које се емитују једном годишње, и то сам више пута поновио и у медијима, попут Избора за Песму евровизије или Новогодишњег програма или понеког специјала In memoriam. Ако нису три емисије, ето има их пет-шест, какав грех!

Али колико РТС заиста производи, можда је боље посматрати кроз податак службе финансија РТС-а, да је у 2021. години РТС за Програм потрошио 40,3 милиона евра, а да је од тог износа 32,2 милиона евра отишло спољним и независним продукцијама, а само за 8,1 милион евра програма је произвео РТС.

Даље, ламентирања и наклапања у форми правдања зашто РТС користити спољне продукције је напретек, од тога да су продукције ван РТС-а брже и јефтиније и да их све телевизије користе, преко тога да РТС нема довољно квалификованих људи и да је с праксом спољних продукција почео претходни менаџмент, па до скандалозне изјаве да се извршне продукције ангажују јер не морају да плаћају порезе као РТС. Такође, један од разлога који се наводе за ангажовање спољних продукција је и избегавање спровођења јавних набавки, иако се према Закону о јавним набавкама из обавезе спровођења изузимају куповина и продукција програмског садржаја намењеног за аудио-визуелне медијске услуге.

Треба рећи да РТС није демантовао ни ангажовање водитеља и аутора запослених у РТС-у у спољним продукцијама, већ је то правдао тиме да су они бирани на кастинзима, што заиста не знам зашто би било важно за интересе РТС-а.

Важно је овде рећи, што сам више пута поновио и у медијима, да су спољне продукције потпуно легалан и легитиман начин производње програма и да немам ништа против да се ангажују када је то заиста неопходно. Али суштинско питање на које нико на 60 страна није одговорио је зашто радници РТС-а добијају радне налоге да раде за спољне продукције у радно време, у студију РТС-а, са техником РТС-а?

На питање које сама себи поставља „зашто РТС ангажује спољне продукције“ главна и одговорна уредница Забавног програма Оливера Ковачевић одговара: „Један од разлога је законска обавеза од десет одсто произведеног програма, а може и више од тога.“ Не знам да ли се ради о незнању или о манипулацији како би се ставио знак једнакости између спољне и независне продукције, што су две потпуно различите врсте продукције. Законска обавеза од 10 посто програма постоји за независне, а не за спољне продукције. Ајде мало Закон о електронским медијима у руке.

Даље, манипулације са примарним и секундарним трошковима и тарифником РТС-а је очајнички покушај да се спољне продукције представе као јефтиније, што наравно нема никакве везе са реалношћу. У том смислу, као пример за јефтиноћу спољне продукције је представљена табела и калкулација за квиз „Стигни ме ако знаш“. Каже неименовани стручњак који је састављао ову табелу, сабирајући примарне и секундарне трошкове по тарифнику РТС-а да би 29 епизода квиза „Стигни ме ако знаш“ у продукцији РТС коштало 663.802 евра или 22.890 евра по епизоди, али пошто смо радили преко спољне продукције тих 29 епизода смо платили продуцентској кући „Филминг“ тричавих 617.125,73 евра или 21.280 евра.

Али како се секундарни трошкови обрачунавају према потреби, дотични неименовани калкулант их је изоставио из калкулације „Филминга“ који износе 81.696,07 евра или по епизоди 2.817,10 евра (прилог 4 Уговора 04114 од 2. 3. 2022). Дакле „Стигни ме ако знаш“ у продукцији спољне продукције „Филминг“ кошта 698.521,80 евра или 24.097,30 евра по епизоди, што значи да и поред „буџења“ цена РТС-а ова продукција је јефтинија.

Наравно, и ова нижа цена у продукцији РТС-а би била још много нижа јер секундарне трошкове из тарифника РТС не плаћа додатно, већ служе само као књиговодствена цена квиза. Примера ради, као секундарни трошак по тарифнику РТС-а, Студио 8 се књижи са 1.914 евра по дану, али то не значи да ће РТС тај новац и платити јер је Студио 8 у власништву РТС-а. Исто тако, радник РТС-а се по тарифнику дневно књижи 24 евра, али то не значи да ће том раднику бити додатно исплаћена 24 евра, већ се ради о књиговодственој цени која је увек виша од производне ако се ради у капацитетима РТС-а.

Што се тиче непостојеће емисије „Један добар дан“, не бих се изјашњавао. Све што сам имао рекао сам у кривичној пријави и сада бих препустио надлежним органима да обаве свој део посла.

Овај несрећни текст на 60 страна само потврђује недостатак аргумената, јер да их је било, све би се могло испричати на три стране.

Можда није српски ћутати, ал' је изгледа српски не потписати се!

Бранислав Кланшчек

председник УО РТС-а