Нехигијенско насеље усред Београда – проблем без решења

После несреће на улазу у насеље блокада. Пропуштају ретке, полицију морају. Препреку од старих радних столова поставили су житељи јер не желе, кажу, да дозволе пролаз камионима. Пишу и петицију. А камиона и возила дневно – на стотине. Кроз шут, отпадне воде, блато, канализацију, старе ствари. Безбедност није једини проблем.

"Проблем је највећи што живимо у нехигијенским условима. Неко има купатило, неко нема, неки се у кориту и даље купају", каже Феми Атачи. 

А колико људи живи у насељу три километра од центра града и три семафора од луксузног тржног центра – нико не зна. Неколико стотина или више од хиљаду. Деценијама све више. Највише их је, кажу, дошло крајем деведесетих.

"Пре овде није било ништа, дошла та фекалија, раније био Дунав скроз, ту су биле шуме, гране и онда полако се населили овде људи, немају где", поручује Џемајил Ибрахим.

Нелегално насеље испод Панчевачког моста, каже први човек Београда, највеће је и најнебезбедније. Тврди да су властима везане руке.

"Ми ћемо почети да одређујемо просторе где ће моћи да одвозе тај свој отпад. Да видимо да ли можемо ту некако да им помогнемо. Они морају да донесу одлуку сами са собом да ли желе да живе на начин који су данас стандарди једног цивилизованог света или желе да живе у условима у којима ће им неко сутра, не дај боже, поново згазити дете, излетети на пут", наводи Александар Шапић, градоначелник Београда.

Сви покушаји да се реши проблем 165 нехигијенских насеља у главном граду пропали су јер, каже Шапић, суграђани нису желели да се интегришу.

"Ево, ја питам вас шта тачно да се уради? Давали смо решења, грађене су посебне зграде горе у Милеве Ајнштајн на Новом Београду. Напустили су добар део станова, однели су све што су могли, покидали струју, покидали каблове и угрожавали безбедност људи који с њима живе, њихових комшија, који су нам се свакодневно жалили на њих. Није лако решив проблем, али са друге стране ја верујем да постоје људи међу тим ромским заједницама који желе да им се помогне", додаје Шапић.

Феми, Зуфа и Џемајил кажу не желе да живе у страху од пожара, несрећа, болести. Не желе да напусте главни град, али ни да мењају начин живота.