За девет недеља девет фемицида у Србији – жене и даље траже основна људска права

У Србији се бележи пораст фемицида и породичног насиља. Од почетка године убијено је девет жена. Ана Мирковић истиче за РТС да је за њу то данас најтужнији моменат, да једна жена недељно у фемициду изгуби живот од неког мушкарца из своје најближе околине.

"Има још много битака које треба да добијемо, а 8. март је добар дан да се о томе гласније прича", истиче Ана Мирковић за РТС.

Каже да је прочитала да ће жене у Србији тек за сто година имати исти плате као мушкарци на истим позицијама, с истим искуством и образовањем.

"Остаје на нама да се боримо и да подсећамо. Зато мислим да је овај датум веома важан, да се стално подиже свест о томе да ово није само дан за жене и дан за женска права. Ово је дан за људска права. Жене не треба да траже нека посебна права већ само основна људска права", истиче Мирковићева.

Наглашава да женама треба системска промена, подршка, посебно када постају мајке да знају да то неће како каже, произвести неке кораке у "рикверц". 

"Ми знамо да жене губе позиције у фирмама, губе плате и жене се заправо боје тога. Податак је да само 300 тата у Србији узме породиљско боловање, што опет говори о правима. Јер нешто је само за жене, а нешто само за мушкарце, а није. када постану родитељи требало би исто да се опходимо и према том моменту. И има доста момената где нисмо исти", указује психолошкиња.  

"Ми не желимо да лупимо песницом од сто"

Каже да познаје једну девојчицу која је била фантастична фудбалерка и да је њен тата сматрао да то није спорт ни посао за девојчице и да је она одустала од свог сна.

С друге стране наводи да постоји и опозитна ситуација.

"Врло често жене на високим позицијама код нас кажу: 'И онда сам ја ушла и лупила песницом од сто и показала мушкарцима'. Ми заправо постајемо оно против чега се боримо, ми не желимо да лупимо од сто. Жене треба да буду то што јесу", сматра психолошкиња.

Истиче да истраживања показују да су земље које воде жене и женске владе срећније земље, да много више брину о социјалним програмима, о другим људима.

"Ми треба да допринесемо нашом посебношћу и да тако свет учинимо бољим", поручује Мирковићева. 

Вајбер групе и поклони за учитељице 

Ана Мирковић објашњава да се данас наметнуло као стандард да је неприхватљиво отићи у школу и не однети учитељици поклон. У ово време кризе је доста непријатно одлучити колико новца треба издвојити и проценти шта неко воли или не воли.

"Овде смо некако принуђени да купимо нешто по сваку цену и непријатно је. Мислим да чак и учитељицама и наставницима није пријатно када добијају ту врсту пажње", сматра психолошкиња.

Додаје да су сваки цртеж и сваки загрљај захвалност учитељици за све оно што она ради за ученике и да би то требало да буду праве вредности. 

Међутим, друштво намеће неке вредности и онда се људи осећају лоше уколико не пристану на то.

Шта је женама донео 8. март 

"Жене су стално под стереотипима и то јако оптерећује психу детета. Слабији пол, или кад кажу лепши пол. Ми јесмо различити полови, али заправо то је индивидуална ствар. Има предивно лепих мушкараца и предивно лепих жена, предивно добрих и једних и других, не можемо стереотипизирати целу једну популацију. Жене су и већински проценат становништва на планети Земљи да бисмо их само гурнули у један фолдер", истиче Мирковићева. 

Зато је важно, наглашава, да стално постављамо питања и објашњавамо шта је празник 8. март све донео женама.

"Можемо да гласамо, можемо да бирамо, можемо и морамо да играмо фудбал, ако волимо да играмо фудбал, да водимо државе. Нема ограничења због пола", наглашава  она.

У овом дану који говори о правима, материјалним вредности, револуцијама, маршевима, заборављамо, подсећа Мирковићева, да су све најважније ствари у животу потпуно бесплатне и да за њих увек имамо времена.

"Загрљај  је невероватан поклон и кад неког драгог држите у загрљају петнаестак секунди почне да се лучи неуротрансмитер окситоцин који производи осећај лептирића у стомаку. И то је чиста љубав", поручила је Ана Мирковић.