Ноћ када је горео Хиландар, зашто обнова српске царске лавре траје 19 година

Прошле су скоро две деценије од великог пожара, када је у пламену нестало више од половине зграда српске царске лавре. Према ономе што данас знамо, ватру је изазвала гвоздена пећ у једној од соба конака у згради Игуменарије.

Миливој Ранђић подсећа за РТС да је те ноћи горела цела северна половина манастира Хиландара, што значи да је више од 20 објеката, односно 54 посто корисне површине манастира, изгорело.

"Све што почиње од манастирске трпезарије и укруг завршава са Пиргом-кулом Светог Саве, значи све између та два објекта са северне стране је горело. То је пожар карактеристичан за средњовековни град, где немате противпожарне зидове, јер тога није било кад се правио Хиландар. Увели смо сада противпожарне зоне", рекао је Ранђић. 

Упоредио је пожар на Хиландару с пожаром у Лондону 1666. године, који, како наводи, док није дошао до Темзе, није могао да се заустави.

"Тако вам је и овде било. Док није дошао до простора између Белог конака с источне стране и Пирга Светог Саве, где постоји размак између тих објеката, он једноставно није могао да стане када већ на самом почетку није угашен", објашњава директор задужбине. 

Обнављају се прво конаци из 14. века 

Ове године је 825 година манастира Хиландара, то је, истиче, не само манастир него једина установа у нашем народу која постоји без икаквог прекида 825 година. Ранђић указује да су људи који су тамо исто братство, као једна породица која постоји 825 година.  

"Они се баве очувањем, од светосавског типика Хиландара, где се у једном члану јасно каже како се чува Хиландар, како се чува наслеђе Хиландара. Свети Сава то наводи. У суштини то је све данас осавремењено, тако што данас имате и ватрогасну бригаду Хиландара са два велика и једним малим возилом", наводи Ранђић.

Истиче да су, што се обнове манастира тиче, готово све урадили, осим конака из којег је почео пожар, као и конака до њега.

Поред радова на изгорелим конацима који су веома комплексни, јер се обнављају објекти из 14. па све до оних из 19. века, обавеза је, наглашава, да се сачува све од онога што је остало. Оно што се дорађује мора да буде на начин да се види да је то ново, нема ту маскирања и да мора да се ради што аутентичније. 

Ко су људи који раде на обнови манастира

"Хиландар је највреднији споменик културе, духовно наслеђе српског народа, међутим, званично он је споменик културе Републике Грчке и ви о томе морате да водите рачуна. Ту су с нама и наши пријатељи Грци, постоји и грчка агенција Центар за заштиту светогорског наслеђа. Неки од тих људи су отишли у пензију бавећи се обновом Хиландара", наглашава директор задужбине.

Посебно указује да међу људима који раде на обнови манастира има и оних који су дошли да буду годину-две, а тамо су већ 19 година. То су, каже, наши људи, наш народ са свих простора, наши стручњаци и инжењери.

"Света Гора је специфична, она јесте полуострво, али ви с копнене стране не можете тамо да уђете. Ми бродовима морамо тамо, немамо струју. Манастир има струју, али захваљујући агрегатима. И то је једна од ствари коју решавамо у овом тренутку. То је пројекат Хиландарски енергетски систем, обезбеђивање соларне енергије", објашњава Ранђић.

Истиче да 19 година обнове за овакве радове није много, иако су се сви надали да ипак неће проћи више од десет година.  

"Ми се надамо да ће идуће године о манастирској слави, то је 4. децембар – Ваведење, бити поред славе и мала свечаност завршетка обнове изгорелог дела", поручује Ранђић.