Нове могућности и строже казне за инвеститоре, закон о изградњи и планирању ускоро пред посланицима

До краја месеца пред посланицима у скупштини наћи ће се Нацрт новог закона о планирању и изградњи. Из надлежног министарства кажу да ће бити транспарентнији и најеколошкији до сада, јер су прихваћени сви постојећи еко стандарди. Напомињу као најважније скраћење и убрзање процедура у процесу планирања и изградње.

"Овде је јасно да је у питању закон који треба да привуче инвестиције и инвеститоре и да њима направи једну добродошлицу, једно плодно тле за даље убирање профита. Оно што сада ове измене говоре јесте да ја као власница пропале фабрике сада могу то из права коришћења да пребацим у право својине и онда ту могу да градим луксузно становање, пословни простор, тржни центар итд", рекла је архитекта и урбанисткиња др Ива Чукић.

Професор Правног факултета у Београду Милош Живковић каже да је закон у корист инвеститора, закон је нешто што вам даје алат, а ви ћете тај алат користити на одговарајући начин, а у крајњој линији примена закона зависи и од демократских потенцијала нашег друштва.

Нацрт измена предвиђа да сви објекти морају да буду бесплатно прикључени на постојећу инфраструктуру, водовод, канализацију, гасовод и даљинско грејање.

Према најави министра грађевине, у новом закону пооштрене су казнене мере.

Министар грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић каже да ће направити наредних недеља комисију, која ће се бавити тиме да неко једном изгуби лиценцу ако ради нешто супротно закону.

"Он покушава да га учини строжијим и да уведе већи домен контроле државе над локалним самоуправама у том неком поступку урбанистичког планирања, сад све зависи како ће држава то да контолише", напоменуо је Живковић.

Поново би требало да почне да ради Агенција за просторно планирање Србије

Након гашења у децембру 2014. поново би требало да почне да ради Агенција за просторно планирање Србије. Нацрт предвиђа и увођење главног државног урбанисте, који ће координирати сарадњу између свих учесника у поступцима планирања и урбанизма.

"Та тела сама по себи нису лоша, оно што је проблематично у закону је што се не препознају тачно њихове улоге, конкретно за државног урбанисту није довршена реченица, тако да не знамо тачно шта су његове надлежности, али код ових других се преплићу. И онда је питање ко кога контролише ту, на који начин због чега та тела постоје", напоменула је Чукићева.

Весић је рекао да државни урбаниста нема никакву врсту контроле над локалним урбанистима, они су сви независни органи и њих бирају скупштине.

"Посао за државног урбанисту су сви они пројекти за које је надлежна држава, генерално урбанистички развој државе, тако да то је разлог зашто се предлаже оснивање државног урбанисте, да ли ће то бити прихваћено, то ћемо видети", истакао је министар.

У Србији 60.000 компанија ради у грађевинском сектору, које утичу на производњу у још 22 друге индустријске гране.

Надлежни очекују да ће усвајањем измена и допуна бити решен само један од проблема, због чега је прошле године забележен пад преко 10 одсто у грађевинској индустрији.