Пушкице и бубице из магареће клупе, чет-ботови у школама у Србији

У Њујорку је забрањено коришћење чет-ботова у школама, забрањују га универзитети у Индији и Европи, "протерују" га највеће банке Волстрита. Ниједна забрана, међутим, није изоловано острво.

Уколико чет-ботови постану опште прихваћена "играчка", поставља се питање у ком ће правцу ићи образовање у Србији и, можда више од тога, какво нам је образовање потребно.

Некадашњи министар просвете, а сада професор на ФЕФА, Срђан Вербић, који је докторирао на вештачкој интелигенцији, каже за Интернет портал РТС-а да би чет-ботови могли да помогну, пре свега, при учењу писања у разним формама, учењу комуникације на страном језику и сагледавању текста из различитих углова. "Уколико то нису вештине које се заиста развијају у школи, онда комуникација са чет-ботом не може много да помогне", истиче Вербић.

Вербић, међутим, наглашава да нема опасности да ће систем образовања бити промењен на брзину и да су много веће шансе да школско образовање постане ирелевантно уколико се не буде мењало.

"Правац је јасан, аутоматизација свега што радимо. Не кажем да је то баш оно што желимо, али је свакако оно што се догађа. Ми не треба да се такмичимо са машинама у ономе што раде боље од нас, већ треба да развијамо компетенције које нас чине другачијима од вештачки интелигентних машина као што су нпр. критичко мишљење, свест о општем добру или емпатија. Развијање тих компетенција је правац у ком образовање мора да иде", каже Вербић.

На питање могу ли чет-ботови да помогну да учење буде више сазнајно него репродуктивно, Вербић каже да је врло важно да ученици буду на прави начин мотивисани за коришћење чет-ботова и да је кључни елемент у промени мотивације – начин оцењивања.

"Ако је мотивација само да испуне форму, да ураде домаћи и одговоре на питања, онда ће их само тако и користити. Поента је да технологију користе за учење, да истраже тему и сазнају више. Кључни елемент у промени мотивације је начин оцењивања. Не треба оценом награђивати пуко испуњавање форме и репродукцију градива и не треба оцењивати домаће задатке. Домаћи задаци постоје да би се вежбале нове вештине и продубљивало знање, а не да буду део оцене", истиче Вербић.

Наводи пример калкулатора, за који каже да је једна од тих иновација чија је употреба деценијама забрањивана у школама, иако је њена употреба у послу постала неизбежна.

"Слично ће бити и са чет-ботовима. Видећемо вероватно како их програмери користе да брзо направе костур траженог програма, књижевници да разбију креативну блокаду или копирајтери да направе више верзија свог текста. За то време ће вероватно у већини школа чет-ботови бити забрањени. Надам се да грешим и да ће могућности учења свима бити важније од потребе да се оцењује рутина", указује Вербић.

"Човечанство засновано на преписивању" 

Бојана Јањић, професорка српског језика у Рачунарској гимназији, каже да ако допустимо ђацима да користе интернет за писање састава из српског језика, то не мора нужно да значи да ће ђаци некритички преписивати.

"У крајњој линији, читав наш цивилизацијски напредак заснован је на томе колико смо добро чували оно што знамо и колико лако је било доступно то исто знање нашем потомству. Човечанство је засновано на преписивању. Ми читамо радове наших предака, обогаћујемо их и пишемо своје радове које ће наши потомци читати и обогаћивати. Дакле, преписујемо зато да не бисмо морали све увек да почињемо из почетка и да не бисмо сви морали да будемо генији попут Њутна, Ајнштајна или Аристотела – они су огроман посао већ урадили за нас", наводи Јањићева.

Можемо, каже, да будемо и далеко практичнији и да кажемо да комуникација са чет-ботом може да вежба наше језичке вештине: од љубазности до јасно, прецизно и тематски постављеног питања.

"Моје лично искуство је да ми треба десетак корекција (дакле десетак коригованих питања) да ја формулишем питање тако да чет-бот успе да задовољи моју првобитну идеју", објашњава професорка Јањић.

С друге стране, каже, то је врло моћан алат за синтезу знања разноразних области.

"На пример, уколико бисмо желели да ученици самостално истражују контекст неког књижевног дела, могли бисмо их упутити да у своје претраге укључе и чет, јер њему могу да поставе питања као што би постављали наставницима", додаје Јањићева.

Намера у оку мајстора

Јањићева је, каже, склона да технологију разматра као алат чија употреба зависи од намера оних који је користе.

"Ако желимо да користимо вештачку интелигенцију као сарадника, морамо се према њој односити одговорно и са пуном свешћу о томе у које се сврхе она користи, која су јој ограничења, како она заправо ради и који су ризици. Морам да приметим да оваква упутства никада нисмо добили када су у питању друштвене мреже, те да би било добро да сазримо као појединци и као (глобално) друштво до одговорнијег и озбиљнијег односа према технологијама него што је то било до сада", напомиње Јањићева.

Као највећи ризик види немогућност обухватање целине и способност да се уочавају и продубљују везе међу појмовима који су већ познати – ако се ослонимо на вештачку интелигенцију да уместо нас тумачи и анализира књижевност, вероватно ризикујемо да останемо без читавог низа аналитичких способности, каже Јањићева.

На питање да ли би чет-ботови могли да угрозе позицију наставника, Јањићева каже да чет-бот, мобилни телефон, рачунар, робот или било који алат не може да замени било које људско биће, па ни наставника.

"То је као да се питамо може ли чет-бот да замени родитеља, ментора или пријатеља – напросто, људи су много више од процеса размишљања и много више од суме свог знања и искуства. Не осећам се угрожено ни као наставник, ни као професионалац, ни као ауторитет због појаве чет-ботова. Улога наставника је да мења однос према технологији, да је промисли, да помогне својим ученицима да и они критички промишљају технологију и себе у односу на технологију, своје место у свету и да буду сигурније, самосталније особе", додаје Јањићева.

Сва лица траже писца

Срђан Вербић каже да ће бити све теже да утврдимо да ли је текст писао човек или га је генерисала вештачка интелигенција.

"Чет-ботови бирају 'токене', односно елементе текста са одређеном вероватноћом и неће сваки пут на исто питање одговорити на исти начин. То значи да би, уз мале варијације, чет-бот могао да напише различите писмене задатке за све ученике из одељења", објашњава Вербић.

Труд који би се уложио, додаје Вербић, да се да утврди одакле потичу те реченице био би превелики.

"Са ученицима у школи, односно децом код куће, много раније мора да се ради на развијању свести о томе шта је фер, а шта није. Ја бих рекао да је коришћење чет-бота као инспиратора или коректора фер. Копирање целих реченица није, без обзира на то да ли су их писали људи или машине", истиче Вербић.

Израел, матурски испит и отворени интернет

Бојана Јањић учествовала је на великој међународној конференцији о Педагошким иновацијама у организацији Израелске организације МАШАВ у Јерусалиму. Напомиње да једно озбиљно радно тело у тој земљи покушава да реформише матурски испит тако да се ученицима дозволе услови такозваног "отвореног интернета" који би им омогућио да се користе претраживачима, вештачком интелигенцијом, па и чет-ботовима при изради матурских задатака.

"Можда најдиректнији пример употребе вештачке интелигенције у школском узрасту представља само учење о вештачкој интелигенцији, те ученицима, на пример, није дозвољено да користе чет-ботове, али им је дозвољено да развијају и програмирају вештачке интелигенције, или да се упусте у симулације тренирања вештачких интелигенција како би боље разумели шта се заправо крије иза тог појма", указује Јањићева.

Снажна и врло утешна порука стигла је, напомиње, од предавача на тој конференцији Гаја Левија који је, иначе, сарадник ОЕЦД-а на развоју образовних стратегија, а то је: људска интелигенција је увек изнад вештачке интелигенције. Све замерке које стављамо вештачкој интелигенцији долазе од недостатака људске интелигенције – а не из ње саме, закључује Јањићева.