Спасиоци по повратку из Турске за РТС: Тражимо иглу у пласту сена, али спасилачки тимови не одустају

Српски спасилачки тим спасио је животе три особе у Турској, због чега су заслужили захвалност народа те земље, а Србију учинили поносном. Током своје мисије пронашли су и тела 23 особе.

По повратку у Београд дочекали су их чланови породице, а они су поручили да су обучени, опремљени и спремни да се ухвате укоштац са свим изазовима који се ставе пред њих.

Шеф српског спасилачког тима Давор Видовић рекао је у Београдској хроници да је 26 година у служби, али да се овако нешто доживљава једном у животу.

Водич пса Зигија, Мили Радојевић, каже да му је најупечатљивије по доласку у Турску било то што су затекли хаотично стање, велику гужву на путевима, а очекивали су пустош.

Свако јутро вође тимова ишли су на састанак у штаб где би добијали задатке – које области треба претражити. Имали су, кажу, среће што је преко дана било сунчано, али су ноћи, које су проводили, у шаторима биле веома хладне.

"Нон-стоп су се чуле сирене. Осећали смо подрхтавање тла веома често и делимично би се понекад чули јауци. Екипе би одмах покушале да дођу што пре до жртава, то је био знак да копамо, да се боримо", прича Давор Видовић.

Приликом акције спасавања коришћене су радне машине.

"То је било много слојева бетона, веома тешки делови конструкције. Велике радне машине су их подизале, а наша улога је била да уз помоћ Зигија и опреме коју имамо покушамо да лоцирамо где су жртве и координирамо радне машине и усмеравамо где да се склањају плоче, да бисмо тим џеповима приступили", објашњава Видовић.

Како је изгледала акција спасавања 17-годишње девојке

Прва особа коју је наш тим спасао била је 17-годишња девојка. Пас Зиги је био тај који је указао где се она налази.

"Зграда је била порушена, у доњем делу били су тзв. џепови, елементи где може да струји неки ваздух и пас може ту да лоцира мирис. Зиги није одреаговао као иначе, кад осети мирис он лаје, покаже извор мириса. Овај пут није лајао, али је дао до знања да нешто постоји, враћао се на исто место, маркирао и њушкао и од мене тражио помоћ. Ту има много мириса, од кућне хемије, специфичног мириса мртвих на целој рушевини, што збуњује пса. Али, познавајући њега, пренео сам да ту нешто има, да је неко жив", испричао је Радојевић.

Вођа тима објашњава да су на основу савета Радојевића наложили да машине помере велики комад бетонске плоче и тада су чули глас који их дозива.

"Почели смо одмах са припремним радњама за њено ослобађање, локални спасиоци који су били с нама су буквално полетели, то је био заједнички рад, мукотрпан рад, док нисмо успели да је извучемо. Спасилачки тимови никад не одустају, знате да су шансе све мање, али док има наде, ми смо ту", рекао је Видовић.

Зиги иде у заслужену пензију 

Спасиоци истичу да је потрага за преживелима изгледала као трагање за иглом у пласту сена.

Опасност по саме спасиоце је постојала, али страх њих не спутава, већ мотивише да трагају даље, каже Радојевић.

На питање да ли се Зиги плашио, Радојевић напомиње да се више он плашио за Зигијев живот.

"Више сам се ја плашио, као водич ја пазим и о њему, колико год да желим некоме да помогнем, постоји страх – шта ако мој пас уђе у неку рупу и да за њега више нема спаса, то је можда најтеже", рекао је Радојевић.

Са својих девет година, Зиги иде у заслужену пензију. Онје сада учитељ за младе псе.

"Спремамо му наследнике, Зиги ће бити учитељ за нове младе псе, надамо се да ће бити исто тако успешни", рекао је Радојевић.

Четрдесет пет ватрогасаца-спасилаца са спасилачким псом Зигијем, спасилачком опремом и девет ватрогасних возила из Београда, Крагујевца, Бора, Новог Сада, Ваљева, Ужица и Ниша, упућени су по налогу председника Александра Вучића и министра унутрашњих послова Братислава Гашића, одмах након разорног земљотреса који је погодио Турску како би помогли пријатељском народу у Турској.