Обавезне лиценце и за директоре школа

Према Новом Закону директори школа морају да полажу испит за добијање лиценце, уколико желе да управљају образовно-васпитном установом. Више од половине директора школа у Србији су наставници физичког образовања.

Нови Закон о основама система образовања и васпитања предвиђа обавезу директора школа да полажу испит за добијање лиценце, односно дозволе за рад, уколико желе и убудуће да управљају образовно-васпитном установом.

Лиценца је обавезна за све директоре, без обзира на то колико година су на том положају.

Према закону, нема ограничења за поновни избор директора. Бира се на период од четири године и о његовим правима, обавезама и одговорностима, као и до сада одлучује орган управљања - школски одбор.

Закон предвиђа да директори који су изабрани до 11. септембра 2009. године (када је закон ступио на снагу) дужни да у року од две године од доношења правилника положе испит за директора, у супротном, директору престаје дужност.

Закон, такође, предвиђа правило да је изабрани директор који нема положен испит за директора дужан да га положи у року од годину дана од дана ступања на дужност. Уколико то не учини, престаје му дужност директора.

Помоћник министра просвете Желимир Попов рекао је Танјугу да се директори сигурно срећу са многим проблемима у школи, међу којима је и изазов како управљати колективом.

"Директори морају да буду неко ко није само шеф, ко је љубазан, неко ко нема само оштар глас, виче, наредује", рекао је Попов.

Попов је истакао и да је веома тешко радити и спроводити оно што пише у закону "ако немате добар, снажан, хармоничан колектив", и да директорима недостаје нека врста социјално-психолошког знања.

Неограничено трајање лиценце

Трајање лиценце није ограничено, али се дозвола за рад одузима директору који је осуђен правноснажном пресудом за кривично дело или привредни преступ у вршењу дужности.

Истраживање Уније синдиката просветних радника показало је да су више од половине директора школа у Србији, 52,7 одсто, наставници физичког васпитања, 20 одсто су учитељи (професори разредне наставе), четири одсто су из редова педагога и психолога, а 23 одсто су наставнци свих других предмета.

Анализа је завршена 2005. године, на узорку од 75 одсто основних и средњих школа, а како је навео Миодраг Скробоња из Уније синдиката, ситуација се ни данас није битно променила.

Према његовим речима, многи директори школа пре постављања на ту дужност били су у странкама на власти, радили у обезбеђењу страначких лидера, организовали митинге, или неке друге послове у партијама.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 03. октобар 2024.
22° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи