Када ће полиција моћи да уђе у стан без налога и ко би могао бити под биометријским надзором

Нацрт закона о унутрашњим пословима прошле године изазвао је бурне реакције јавности уз оцену да се њиме угрожавају људска права и да је у деловима супротан Уставу Србије. Највеће подозрење јавности изазива биометријски надзор и претрес стана без налога суда. 

Милица Бонџић је, гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а, навела да су се у јавности последњих дана појавиле можда погрешне, паушалне тврдње.

"Када то кажем, посебно мислим на тврдње да су поједине одредбе Нацрта закона противне Уставу. У Републици Србији једино Уставни суд има мандат да оцењује усаглашеност одредаба закона са Уставом, тако да паушалне тврдње априори дате да нека одредба Нацрта закона није у складу са Уставом могу само да забрину ако не и узнемире јавност", истиче Бонџићева.

Наравно, додаје и, да свако има право на своје мишљење, да то поштују и да су отворени за сарадњу. 

Из тог разлога су и продужили јавну расправу, уместо до 31. децембра, трајаће до 22. јануара.

Под којим условима полиција може да уђе у стан без налога суда

Једна од новина предвиђена нацртом подразумева и улазак у стан без налога суда, односно полицајци ће моћи и без судског налога да изврше претрес стана. Критичари те одредбе наводе да се тиме крши Устав и право на неповредивост стана.

Гошћа Јутарњег дневника каже да то није новина у нашем правном систему, те да је то овлашћење стављено у закон зарад спречавања насиља у породици.

"Полиција по важећем Закону о полицији и по Законику о кривичном поступку на данашњи дан може да уђе у стан грађана без налога суда и да изузетно изврши претрес без присуства сведока у случајевима које прописује Устав, а разрађује Законик о кривичном поступку. Закон о полицији као и овај Нацрт закона о унутрашњим пословима не одступа начелно и суштински од тог решења. Једина разлика је у томе што Нацрт закона садржи делимично прецизирање једног од основа за улазак у стан без налога суда у смислу да прецизније дефинише шта се сматра озбиљном и непосредном опасношћу", наводи Бонџићева.

Према њеним речима, разлог за то решење су изазови са којима су се полицијски службеници суочавали приликом поступања у случајевима насиља у породици.

"Да бисмо то превазишли предложили смо одредбу каква је у Нацрту закона. Да ли она може да буде боља, па сигурно може. Отворени смо за сваку сарадњу, тако да очекујемо конструктивне предлоге од опште и стручне јавности", наводи гошћа Јутарњег дневника.

"Под биометријским надзором неће бити сви грађани" 

Говорећи о биометријском надзору наводи да под њим неће бити сви грађани.

"Нацрт закона даје могућност полицијским службеницима да у тачно одређеним случајевима користе биометријски надзор. Ти случајеви се односе на проналазак извршилаца најтежих кривичних дела као и на проналазак лица која су нестала, а за која се сумња да су жртве тих најтежих кривичних дела. Дакле, под биометријским надзором неће бити сви грађани. Да би могла да користи тај систем, полиција мора да се обрати јавном тужиоцу, а он мора да се обрати судији за претходни поступак", истиче Бонџићева. 

"Нацрт закона није коначна верзија, критике добродошле" 

Указује да Нацрт закон о унутрашњим пословима није коначна верзија и да је подложан изменама и да су критике добродошле.

"Нацрт закона је прва почетна фаза у једном законодавном процесу. Јавна расправа управо и служи томе да се Нацрт закона доради, да се решења из Нацрта унапреде. У изради Нацрта закона су учествовали стручњаци. Радну групу која га је припремила пре свега чине полицијски службеници са високим образовањем и дугогодишњим искуством у раду у МУП-у од којих сигурно нема бољих познавалаца материје коју уређује Нацрт закона о унутрашњим пословима", објашњава гошћа Јутарњег дневника.

Наводи да је у току јавне расправе отворен позив свим стручњацима да се прикључе и помогну да овај Нацрт закона буде што је могуће бољи.

Указује да закон пре него што уђе у Скупштину Србије мора да добије зелено светло Европске комисије.

"Приликом израде Нацрта закона водили смо рачуна поред осталог и о европским прописима. Након окончања јавне расправе Нацрт закона се шаље на мишљење како надлежним државним органима у Републици Србији тако и Европској комисији. И пре добијања позитивног мишљења Европске комисије не можемо да наставимо законодавну процедуру", рекла је Бонџићева.

Округли столови биће одржани у Новом Саду 21. децембра, у Нишу 23. децембра и Београду 27. децембра, а накнадни датуми за округле столове и друге активности у вези са нацртима у јануару, биће благовремено саопштени.