Грујичићева: Увођење породичног лекара било би од велике користи за осигуранике

Даница Грујичић изјавила је да би се са увођењем породичног лекара вратило поверења грађана, истичући да је потребно реорганизовати и листе чекања. 

"Када бисмо имали породичног лекара, човека који зна претходне, као и болести у ближој и даљој фамилији, који је више пута отишао да обиђе некога ко је старији, неког ко је породици помогао неколико пута, дошли бисмо у ситуацију да се врати поверење које је некада било", рекла је Грујичић Танјугу.

Навела је и да постоје ситуације да су лекари распоређени у домовима здравља, али да је територија коју покрива тај дом здравља велика, а да је у неким срединама мало пацијента.

"То би подразумевало да у свим већим селима буде амбуланти. Са друге стране, имате и квартове Новог Београда где би било једноставније да имају амбуланту у кварту и када им није добро да сиђу код свог лекара, а не да одмах зову Хитну помоћ", рекла је Грујичићева.

Објаснила је да је идеја да пацијенти зову када им није добро свог лекара, који ће да им да терапију и који ће, ако је потребно, позвати Хитну помоћ или отићи до пацијента.

"То је неко ко зна здравствено стање пацијената и коме је стало да буду добро, ко мора да има директну конекцију са лекарима у болницама и клиничким центрима, тако да пацијент, када му је потребна хитна дијагностика или интервенција, не губи време", рекла је Грујичићева.

Позвала је и младе колеге да узимају специјализацију из опште медицине, јер ће бити све потребнији.

Додала је да Ургентни центар не треба да буде дом здравља, већ треба да служи за ургентна стања, а ако би се на прави начин организовала примарна здравствена заштита онда би породични лекари могли 80 одсто ствари да реше што, рекла је, лекари опште праксе и хоће.

О проблемима заказивања 

Грујичићева је истакла да постоји проблем заказивања у секундарним здравственим установама од првог до петог у месецу, истичући да то мора што пре другачије да буде организовамо и решено и додала да је због тога, између осталог, важна дигитализација.

Навела је да се морају реорганизовати и листе чекања, да се време чекања скрати, али и да је једна од идеја да лекари раде и прековремено, што би им било додатно плаћено како би се направио бољи распоред.

Говорећи о раду у приватној пракси лекара који су запослени у државним установама, навела је да постоје лекари чије операције трају и по више сати, те да зато немају времена да раде поподне у приватним клиникама и ординацијама.

Додала је да би требало увести норму на недељном нивоу за лекаре, наводећи пример радиолога који би за радну седмицу требало да очитају 50 снимака.

"Имате хирурге који одраде све у државној установи. Имају много пацијаната, јер су добри и познати у народу, те поподне могу да иду у приватне ординације. То нису хирурзи који кажу – сада не могу да вас прегледам, него ћете доћи поподне. Тога има и то највише у унутрашњости", рекла је Грујичићева.

Скенери свакој болници 

Најавила је да ће, захваљујући кредиту Светске банке, скоро свака болница у Србији добити скенер.

На питање да ли ће бити довољно лекара да раде на њима одговара, министарка је рекла да ће бити радиолога, те су зато тражили старосну структуру у свим државним болницама да почну младе колеге да едукују, да оног дана када неко одлази у пензију.

Каже да је и сама почела на време да спрема млађе колеге који ће је наследити.

Говорећи о вакцинацији беба, које су уместо БЦЖ вакцина добиле физиолошки раствор, Грујичићева је рекла да је вакцинисано више од 470 деце и да је остало још 140, те да је у унутрашњости углавном процес завршен, јер је било мање деце.

Додала је да је највише деце у Београду, као и да њих 40 није још вакциниснао јер их родитељи нису довели на заказани термин.

Навела је и да су се поједина деца прехладила у међувремену и нису могла да добију вакцину, али је навела да ће бити поново позвани, као и да има годину дана времена да се сва деца буду вакцинисана, наводећи да је то био пропуст и да није било никакве зле намере.

О штрајку запослених у болници "Лаза Лазаревић" 

Говорећи о штрајку запослених у болници "Лаза Лазаревић", Грујичић је рекла да је била у тој установи, саслушала директорку, разговарала и са другом страном и да је затражила 10, 15 дана да сагледа ситуацију.

"После две недеље наступили су нови откази. Инспекција РФЗО је била због пријаве о ненаменском трошењу новца, па је установљено да је фактурисано више лекова, него што је потрошено. Установљено је да на рачуну Психијатријске клинике нема средстава за исхрану, а исхрана није плаћена добављачима. Када су затражили документацију, директорка је одбила да да документацију за неке ванстандардне услуге које се пружају осигураницима на више начина у Падинској скели", навела је Грујучићева.

Додала је да је и инспекција Министарства рада, социјалне политике и борачких питања, која је посетила болницу, такође нашла неправилности у раду, те да је због тога преложила Влади Србије да директорку смени.

"Разговарала сам отворено о томе и са премијерком. Дала ми је подршку да јавно кажем како јесте. Синдикати су испоштовали све договоре, нису излазили, давали саопштање, за разлику од директорке која је наставила да поступа онако како је она сматрала", рекла је Грујичићева, додајући да и сама поштује хијарахију, па и да је директорка требало да поштује одлуке Министарства.

Грујичићева је додала да је за време мандата ове в.д. директорке 70 људи напустило ту установу, од чега 23 лекара, специјалита психијатрије.

"Са нама су ишли тамо људи из Правобранилаштва и отворено су написали да ови људи треба да туже установу, односно они туже државу. Молила сам их да то не раде, јер после држава треба да плаћа одшетете, уколико се докаже да су били у праву", рекла је министарка.

Говорећи о уласку приватних ординација и клиника у систем, Грујичићева је рекла да она јесте за то и да ће се то десити, али да је пре тога неопходно "средити" државни систем, који подразумева и реформу здравственог осигурања.