Снимак малтретирања професорке кружи интернетом - ко је одговоран и где су границе

Инцидент насиља над професорком се догодио пре неколико дана. Директор школе је рекао да су покренуте све дисциплинксе мере против ученика који су учествовали, снимали и делили снимак по друштвеним мрежема.

Професорка је тренутно на боловању. Нема физичке повреде, али догађај ју је дубоко потресао.

Није ово усамљен случај. Из медија сазнајемо да је у Смедеревској Паланци прошле године - Ученица основне школе напала и посекла ножем наставницу математике.

У Бору, 2020. професор физичког је задобио лакше повреде пошто га је напао ученик на степеништу школе.

У Сремској Митровици 2019. у току наставе ученик 8. разреда физички је напао и повредио директора школе.

У Ужицу исте године, учитеља је претукао бивши ученик, који је претио и двема професоркама једне средње школе.

У Београду је 2019. наставницу која је покушала да растави двојицу ученика, један од њих ударио песницом у главу.

Александар Марков из Форума Београдских гимназија прокоментарисао је насиље над наставницима као страшно и додао да је поред дисциплинског поступка требало случај пријавити и полицији.

"Овде поред школске недисциплине имате елементе психичког и физичког насиља. Колегиница је на радном месту што би могло у неком кривичном поступку да резултира кривичним казнама ученика", навео је Марков.

Директор је рекао да је о случају насиља над професорком обавестио и полицију и тужилаштво, Биљана Лајовић психолошкиња која се годинама бавила проблемом насиља у школама каже да је то један од корака, али да треба видети шта се све ради са децом да не би дошло до таквог понашања.

"По мени увек се отвара питање постављања граница пред децом. Одрасли било где, где се срећу са децом постављају им границе шта они могу, а шта не. Недвосмислено мора да буде јасно шта они могу, а шта не, али не уз физичко насиље јер деца уче по моделу и када се измакну из те ситуације они се понашају агресивно", рекла је Лајовићева.

Да ли су дисциплинске мере истргнуте професорима из руке 

Професори се жале да су им истргнуте дисциплинске мере из руке.

Марков каже да професори могу да дају неоправдани, али не могу да удаље ученика са часа, могу да упуте ученика код педагога или психолога, који се после краћег разговора врате.

Напоменуо је да најчешће проблем настаје када се покрене дисциплински поступак, ученик може да се испише и пређе у другу школу и тамо настави исто да се понаша.

"Ми смо предлагали да ученик буде суспендован из школе док се не оконча васпитно-дисциплински поступак и да му се онемогући прелазак у другу школу док му се не изрекне мера. То је најчешћи начин како се родитељи боре против казни", каже Марков.

Лајовићева је рекла да је догађај у Младеновцу када је ученик ошамарио наставника покренуо измене закона, да ученик може да добије исписницу из школе, али у исписници пише да је покренуд васпитно-дисциплински поступак тако да школа која га добија зна шта се дешава.

"У Младеновцу је била специфична ситуација јер је родитељ у року од пар сати дошао и узео исписницу док још нико ништа није знао. Сад је то онемугоћено", истакла је Лајовићева.

Објаснила је да је васпитно-дисциплински поступак са једне стране, а да је полицијска истрага са друге стране и да су то паралелни поступци.

"Постоји рок од 30 дана у ком се то све завршава. У међувремену школа је у обавези да предузме одређене мере којима би се видело да ли су та деца схватила шта су урадила и да ли ће да промене понашање. Прави се план заштите и спроводи се друштвено користан и хуманитаран рад и када се то заврши онда се анализира да ли је имало икаквог ефекта или не. Ако није имало ефекта предузимају се даљи кораци до тога да дете у средњој школи може да буде искључено из школе. Није тачно да нема мера", појаснила је Лајовићева.

Марков се надовезао да у свакој школи имамо неко заштићено дете и да може да се говори о теорији, а снимак насиља над професорком је пракса. 

"Ако мислите да неке психолошке сеансе, мере, овим ученицима могу да помогну да то не ураде сутра, мислим да је то јако тешко. Зашто бисте им после оваквог понашања пружили прилику да поправе понашање у тој школи. Ово је за искључење из школе", рекао је Марков.

Где су одрасли погрешили 

Психолошкиња се са тим није сложила, јер сматра да један поступак не може утицати колико год он био лош да се дете изопшти и да је потребно да се одрасли запитају где су они погрешили да би деца тако нешто направила.

"Када бисмо ми били тако критични и примењивали доследно дисциплинске мере према одраслима нама би се деца много мање лоше понашала. Ми као одрасли дајемо лош пример деци различитим понашањима", каже Лајовићева.

Марков каже да професори немају подршку, и да су некада родитељи априори били на страни родитеља, данас је потпуно другачије.

"Има у просфети део професора који нису за то занимање, али то не оправдава поступке ученика", напоменуо је Марков.

Лајовићева је подвукла да не оправдава ово што су деца урадила, али да жели да преда штафету ономе коме првенствено припада - и код деце, али и код одраслих.

"Мислим да Министарство више мора да ради на стручном усавршавању наставника и стручних сарадника и да им помогне да стекну алате којима могу да науче како да управљају одељењем", поручила је психолошкиња.

Марков је поручио Министарству да позову професорку која је претрпела насиље и да са њом поразговарају и да не опструирају васпитно-дисциплинске поступке који се покрећу, некада притисци не долазе само од родитеља, него и са те стране.

"На крају битно је да заједно сви заузмемо став да ли је овакво понашање прихватљиво или није, ако није прихватљиво онда морамо да кажњавамо. Ми смо предлагали да и родитељи иду на друштвено користан рад када им се дете овако понаша", закључио је Марков.