Обележен Дан примирја, Селаковић: Победом у Великом рату српски народ се сврстао у велике народе

Председник Александар Вучић честитао је из Париза грађанима Србије празник - Дан примирја у Првом светском рату и поручио да јунаштво српског народа јесте за поштовање.

"Честитам празник народу, то је важан празник, јунаштво српског народа јесте за поштовање, које морамо да покажемо и много више и снажније на овакве дане као што је овај", рекао је Вучић новинарима у Паризу.

Полагањем венаца на гробљу Комонвелта, амбасада Велике Британије у Србији обележила је Дан примирја у Првом светском рату, а церемонију је предводила британска амбасадорка Шон Меклауд.

На почетку церемоније одржана су два минута ћутања, а венце су положили и представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Војске Србије, Града Београда, представници дипломатског кора, међу којима и амбасадор Француске Пјер Кошар, Немачке Анке Конрад, шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре, као и представници Амбасаде САД, Аустрије.

Гробље Комонвелта или Британско војно гробље у Београду налази се у склопу Новог гробља, а на њему су сахрањена 483 војника из земаља Комонвелта, од којих је највише британских и канадских војника који су настрадали у току Првог и Другог светског рата на простору бивше Југославије.

Британско војно гробље је изграђено 1947. године у оквиру Новог гробља, а на њему је сахрањено 77 војника и 56 морнара који су изгубили животе на простору бивше СФРЈ у Другом светском рату, као и 348 ваздухопловних официра који су оборени изнад територије СФРЈ, углавном током 1944. године.

На том гробљу сахрањена су и два британска војника која су изгубила животе у Ријеци, фебруара 1919. године за време формалног трајања Првог светског рата.

Полагањем венаца на Спомен-костурницу руским војницима страдалим у Првом светском рату, амбасада Руске Федерације у Београду обележила је Дан примирја.

Венце су током церемоније положили руски амбасадор Александар Боцан-Харченко, представници Министарства одбране Србије, Града Београда, амбасаде Белорусије, борачких удружења.

Спомен костурница руским војницима настала је како би се на одговарајући начин сахранили посмртни остаци руских војника – учесника Првог светског рата, који су животе изгубили у одбрани Београда и других градова, на битољском бојишту, Солунском фронту, Кајмакчалану и другим бојиштима на територији бивше Југославије.

Дан примирја у Првом светском рату обележен је и на војничком гробљу у Битољу, где су сахрањени српски војници, погинули у борбама уочи и током пробоја Солунског фронта.

Гробови су означени металним крстовима са тробојком и бројевима, има их 1231. У костурници су и посмртни остаци 4.400 војника страдалих на простору од Битоља до Кајмакчалана, у Горничевској бици.

Државну манифестацију организовали су Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Амбасада Србије у Северној Македонији, а венце су положили представници Одбора Владе за неговање традиције, Министарства одбране и војске Србије, најуспешнији студенти и кадети Војне академије и Криминалистичко-полицијског универзитета.

Поводом Дана примирја у Првом светском рату положени су венци и одата почаст страдалим Французима на Француском гробљу у Београду, а венце су, између осталих, положили и амбасадор Француске у Србији Пјер Кошар и министар спољних послова Ивица Дачић.

Током церемоније одавања почасти, која је почела интонирањем химни Француске и Србије, венце су положили и шеф Делегације ЕУ у Београду Емануел Жиофре, представници других амбасада, представници Града Београда, борачка удружења.

Амбасадор Кошар подсетио је на то да се на Француском гробљу у Београду Француска сећа 50.000 Француза који су погинули, како каже, уз своју српску браћу на бојиштима Солунског фронта.

Како је додао, 11. новембра се одаје почаст свима који су положили живот за Француску, међу којима и 1.038 припадника ослободилачког покрета отпора, а које је генерал де Гол, како каже, посебно желео да истакне.

"Обележавање 11. новембра у Београду значи нарочиту прилику да се подсети на фрацуско-српско пријатељство исковано током Првог светског рата", рекао је Кошар.

Наводећи да се 24. фебруара рат поново вратио на тло Европе, Кошар каже да управо зато што ово "гробље сведочи о томе колика је цена рата, Француска се одлучно залаже код својих савезника за јачање одбране источне Европе и не штеди напоре како би учинила да престане руска агресија против Украјине".

Кошар је своје обраћање завршио на српском језику. "Живела Француска, живела Србија, живело пријатељство наших народа".

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић положио је венац на Споменик незнаном јунаку на Авали.

Селаковић, изасланик председника Србије, уписао се у спомен-књигу у којој је написао да је "победа славне српске војске у Великом рату немерљив допринос моралном и историјском капиталу српске нације и један од темељних основа да себе и своје претке и потомке можемо да сматрамо победницима".

"Тај победнички дух рођен је у жели да се буде и остане свој, посебан, независан. Некада је тријумфовао на бојном пољу, а данас у економији, спорту, култури, образовању и на сваком другом плану. Да није било победе наших предака питање је и да ли би било Србије данас – са том мишљу данашња покољења клањају се сенама славних предака и граде Србију својих потомака", написао је Селаковић у спомен-књизи.

Изасланик председника Србије је потом, у пратњи начелника Генералштаба Војске Србије генерала Милана Мојсиловића, извршио смотру почасне чете Гарде ВС и поклонио се застави.

Дан примирја у Првом светском рату обележава се и ношењем амблема на коме је Наталијина рамонда.

Наталијина рамонда – биљка је вишеструке симоблике за српски народ. Ова заштићена врста позната је и као цвет феникс и говори о српском народу и искушењима кроз која је прошао у Великом рату.

Најелитнија јединица српске војске – Други пешадијски пук "Књаз Михајло", познатији као Гвоздени пук, учествовао је у свим пресудним биткама које је српска војска водила на простору Балкана од 1912. до 1918. године, али и ослобађању скоро свих српских градова.

Имена јунака Гвозденог пука, њихова одликовања и слике из рата чувају се од заборава у спомен-соби направљеној у Прокупљу на месту где је пук мобилисан октобра 1912. године. 

Историчар Предраг Марковић каже за РТС да је ретко када један тако мали народ одиграо толико велику улогу у светској историји, као што је српски у Великом рату.

Поручује да данас не смемо да заборавимо наше хероје, а то су сваки наш деда или прадеда, као и свака жена која је годинама чекала мужеве и синове из рата.