Ђуровић: Кампови за избеглице пуни, прети нам хуманитарна криза

Број регистровних миграната у Србији се удвостручио у односу на прошлу годину, када их је регистровано око 43.000. Највећи број њих долази из Авганистана, Сирије, Пакистана, али и из земаља северне Африке.

Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, каже за РТС да су кампови у Србији пуни.

"Врло често људи бораве и ван кампова, у околинама, у стотинама, па чак и хиљадама. У Прешеву се преко 1.100 људи налази у кампу, 50 људи спава на отвореном. У Сомбору, пак, са друге стране, негде између 600 и 700 људи спава на отвореном око кампа, а камп је попуњен. Слична ситуација је и у Суботици, тако да присуствујемо једној тешкој ситуацији, која прети да буде хуманитарна криза уколико не повећамо смештајне капацитете", указује Ђуровић.

Према његовим речима, капацитет кампова у Србији је 6.000 места за летње услове. То значи, каже, да капацитети нису довољни.

Говорећи о рути којом се крећу избеглице, Ђуровић је објаснио да они и даље највише долазе у Србију са југа, пре свега преко Северне Македоније, са територије Косова, из Бугарске.

"То су главни начини како људи долазе до нас и онда миграција иде или према Босни или према српско-мађарској граници где људи масовно покушавају у овом тренутку да границу и пређу, а таква је ситуација била и од почетка године. Мађарска граница иако је целом дужином ограђена, иако постоје значајне мађарске снаге, и полицијска и војне, које контролишу границу, је уствари и најпропуснија граница, што говори о томе да концепт овакве борбе са миграцијом не даје резултате на терену", објашњава Ђуровић.

Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила наводи да на тој локацији има и насиља, али и да мађарске власти "гурају" у Србију стотине људи дневно које ухвате у покушају преласка границе.

"То се дешава свакодневно, па ствара зачепљење и тешку ситуацију на северу наше земље", наглашава директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

У Србију избеглице улазе и илегално, мимо граничних прелаза, а Ђуровић указује да се то дешава целом дужином "зелене границе".

"То значи да користе сваки могући начин и уз помоћ кријумчара људи и њихове навигације са обе стране граница, да уђу код нас. Иначе, у стручном аспекту и када се говори о контроли граница, страх чува границу најчешће, а ви колико год да имате и полиције и ограда, не можете да зауставите људе јер је толико тешко да контролишете физички целу територију границе на нашем југу да људи свакако нађу пут", наводи Ђуровић.

Једна од најпропуснијих тачака је, указује, око Прешева.

"Ту се користе урбана насеља да би се људи приближили до границе јер су са обе стране границе села и где су развијене кријумчарске активности, али исто тако и у другим деловима земље, зависно од географског терена различите су ситуације", наводи Ђуровић.

Недавно потписаним споразумом иСрбији додељен грант од 36 милиона евра као вид помоћи за збрињавање миграната и борбу против илегалних миграција.

Као вид додатне борбе против овог проблема, најављено је и да ће на границу Србије и Северне Македоније бити упућене додатне снаге Фронтекса.