Свако пето дете у Србији гојазнo

Kолико су нам здрава деца? Да ли нова школска година доноси повећане ризике за ширење коронавируса и других респираторних инфекција? Зашто болести одраслих – попут гојазности, високог крвог притиска или повишеног шећера и масноћа у крви, све чешће погађају и млађу популацију?

Председник Удружења педијатара Србије Георгиос Константинидис рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да се стање код деце погоршава када је реч о болестима које су зависне од физичке активности – сада имамо више гојазних него пре две деценије, у последње четири деценије број гојазних се повећао 10 пута и свако пето дете у Србији је гојазно.

"Проблем је и пораст шећерне болести. То је по правилу дијабетес типа 1. Највећи пик ове болести је 2021. за време ковида, када је са 13 оболелих на 100.000 порастао број на 17,1. Знамо да су вирусне инфекције окидач за појаву шећерне болести", нагласио је Константинидис.

Напоменуо је да педијатри истичу корист од одласка у школу, без обзира на опасност од ковида, а ковид, и ако се деси, имаће блажи облик.

Када је реч о вакцинацији против ковида, истиче да је у свету најмањи успех постигнут код деце.

Каже да се и заборављене болести вребају иза ћошка и апеловао је да се обави редовна вкцинација код деце.

Говорећи о ХПВ вакцини, напоменуо је да је то препоручена вакцина која се даје и девојчицама и дечацима и у 90 одсто случајева спречава рак грлића материце, али и рак усне дупље, гркљана, карцином пениса и кондиломе.