Реконструкција на Старом сајмишту; Вучић: Релативизација прошлости не може бити политика садашњости

Почетак радова на реконструкцији Централне куле обележен је полагањем цигле, а церемонија је почела извођењем химне Боже правде. Почетку радова присуствовали су председник Србије Александар Вучић и патријарх српски Порфирије.

Вучић је на свечаности изјавио да смо данас сведоци бројих покушаја релативизације догађаја из Другог светског рата, те да то не може да буде политика садашњости.

"Ни Европе, ни света, а ни политика Србије то никада неће бити", поручио је Вучић.

"Желим да вам кажем велико 'извини'. Извините због тога што је ова зграда иза мене у таквом стању и што готово 80 година нисмо водили рачуна о својој прошлости и нисмо бринули ни о својој будућности", рекао је председник обраћајући се онима који су преживели најтежа страдања током Другог светског рата.

Приметио је да нас је историја научила да ништа није немогуће, и зато морамо да памтимо све жртве.

"Наш историјски задатак је да у центру модерног Београда гајимо сећање на наше суграђане, Јевреје, Србе и све друге, страдале без икаквог разлога од злочиначке руке окупатора", рекао је Вучић, додајући да ће свако ко макар само прође поред Старог сајмишта, видети шта се ту дешавало.

"И свако ко има макар и мрву човечности гледаће другим очима свет око себе након посете Сајмишту", нагласио је председник Србије, наводећи да ће кроз документа, фотографије, бити представљене све чињенице како се нико никад не би нашао да каже да се тако нешто није догодило на Старом сајмишту, или да је све то мит.

"Имали смо преча посла него да се бавимо жртвама"

Вучић је подсетио да је Старо сајмиште за културно добро проглашено тек 9. јула 1987. године.

"На нашу срамоту, за 30 година од тада, а укупно 78 година, имали смо преча посла него да се бавимо жртвама, које нису биле много важне или су остављање по страни, зарад дневнополитичких циљева, или да се негде некоmе не бисмо замерили", рекао је Вучић који је говорио и о резултатима своје власти.

Како је поручио, мора се искрено рећи да је садашње стање Старог сајмишта, које је видно запуштено, последица нашег односа и небриге још од 1945. године.

"Ово је слика и прилика наше срамоте, неодговорног и непоштеног односа", нагласио је председник Србије.

Указао је на то да су бројне генерације политичких лидера још из комунистичког времена игносирале страдалнике логора, те да је било много обећања да ће то место бити приведено намени како бисмо се сви сећали жртава, али да то нису пратила дела.

"Као да никада нисмо могли да распетљамо комликоване односе, јер је увек било лакше окренути главу и не решавати проблеме. Део по део тога сада решавамо, и то није питање новца, него енергије. Урадили смо нешто добро за све грађане, Србе, Јевреје, Роме, Хрвате, Словаке, Мађаре, Бошњаке... Враћајући дуг према прецима, опомињемо потомке шта не смеју да дозволе да им се догоди", рекао је Вучић.

Додао је да људско зло не познаје границе и присутно је свуда, али да зато Срби, када траже од других да не ћуте и да признају, да говоре о злочинима над нама, морају бити довољно одговорни и озбиљни, и да се увек отворено и јасно осуде и они који су у наше име чинили злочине над другима.

"Само тако моћи ћемо да градимо поверење и дођемо до помирења", рекао је Вучић. 

Додао је да је имао част и срећу да познаје и више пута сретне великог Шимона Переса, који је рекао: "Шест милиона наших људи, Јевреја, живи у нашим срцима, ми смо њихове очи које се сећају, који видимо ужасне сцене које су видели, и оне ће остати упамћене онако како су се догодиле."

"Има много тога што можемо да научимо од јеврејског народа. Нажалост, тих шест милиона Јевреја морамо додати милионима очију Срба, Рома, који су убијани на стратиштима овде", рекао је Вучић.

Поменуо је и генерала Ајзенхауера, који је проценио да будуће генерације неће веровати који су се злочини све догодили и зато је наредио филмским екипима које су пратиле ослобађање Аушвица да сниме све одмах, јер ће се, како је казао, "на путу историје наћи неко копиле које ће рећи да се то никада није десило".

"Нећемо више да ћутимо"

Вучић је поручио да народ и грађани Србије, и потомци жртава, не могу и неће више да ћуте о Старом сајмишту, јер починиоци зла на том месту, како каже, имају разлога да крију истину.

Подсетио је да је логор Старо сајмиште затворен крајем јула 1944. и да је од краја Другог светског рата, у тренутку када је НДХ дефакто престала да постоји на овим просторима, све до данас истина о овом логору била сахрањена, како је истакао, под тешким наслагама заборава.

"Данас, на 78. годишњицу укидања логора, ми га коначно, неко би рекао фигуративно, а ја бих рекао и стварно, ослобађамо. Почињемо да обнављамо сећање на логор тако што почињемо да реконструишемо централну кулу, његов иконични симбол", истакао је председник Србије.

Како је рекао, реконструкција централне куле је и симбол решености да реконструишемо сопствено колективно сећање.

Нагласио је и да су на том месту људи зверски пребијани, вешани и стрељани, али и умлирали од глади и болести и у "душегупкама" одвођени у смрт.

Одатле су, додао је, и депортовани у друге логоре смрти на "принудни рад", од којег је већина и страдала.

"Свима њима заједничко је да су их нацисти, фашисти и усташе сматрали за смртне непријатеље и да су зато невини пострадали. Тако су наши џелати врло прецизно показали где стоје они, а где су стајали ти мирни и добри људи Београда и Србије без обзира на своју националну припадност. И на ком исконском идеалу почива наша победа, а на чему је заснован и на чему почива њихов мрачни пораз", нагласио је Вучић.

Ово је историјски веома важан чин, додао је Вучић и истакао да је поносан што је део генерације која је учествовала у "ослобађању" Старог сајмишта.

Свечаности на простору где су некада били нацистички логори Јеврејски логор Земун и Прихватни логор Земун, присуствовали су и реис-ул-улема Исламске заједнице Сеад Насуфовић, београдски надбискуп Станислав Хочевар, председник Савеза јеврејских општина Србије Александар Албахари.

Такође, шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре, амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко, као и представници дипломатског кора.

Ту су били и министри Бранко Ружић, Никола Селаковић, Дарија Кисић Тепавчевић, градоначелник Београда Александар Шапић, те в. д. директора Меморијалног центра "Старо сајмиште" Кринка Видаковић Петров, потомци логораша, чланови ослободилачких удружења и многи грађани.

Минутом ћутања одата је пошта свим страдалим жртвама концентрационих логора.

Предвиђене две музејске целине Меморијалног центра

Меморијални центар Старо сајмиште заједнички је пројекат Министарства за културу и информисање и Града Београда, а основан је као установа посвећена култури сећања на жртве и историјске догађаје који су се десили на простору данашњег Старог сајмишта.

Закон који је омогућио оснивање Меморијалног центра донет је у фебруару 2020. године, а према њему, центар ће прикупљати, сређивати, чувати, одржавати, истраживати, излагати и презентовати архивске, музејске и филмске предмете и документа.

Према Закону, предвиђене су две музејске целине, од којих ће једна бити посвећена првој фази логора – Јеврејском логору Земун, а друга Прихватном логору Земун, у којем су већину чинили Срби.

Једна целина, према плану, биће у Спасићевом, а друга у италијанском павиљону.

Радови на Меморијалном центру започињу са Централном кулом, а у њој ће, како је планирано, бити канцеларије Меморијалног центра, простор за изложбе и за едукационе намене.

Меморијални центар имаће и свој сајт на којем ће бити доступне информације о логору.

Према Закону, Управни одбор Центра требало би да има седам чланова, које именује и разрешава Влада и то два члана које предлаже Савез јеврејских општина Србије, једног члана који се бира на предлог Националног савета ромске националне мањине, два члана – на предлог органа државне управе надлежног за послове културе и два члана из реда запослених у Меморијалном центру које предлаже директор центра, за чији је мандат предложено да траје пет година.

У састав Меморијалног центра ући ће и Јеврејски пролазни логор Београд – Топовске шупе, који се налазио у близини данашње Аутокоманде, односно удаљен неколико километара од Старог сајмишта.

Јеврејски логор Земун налазио се неколико километара од Земуна, на територији која је у Другом светском рату ушла у састав Независне Државе Хрватске, која је на захтев Немаца ту територију уступила и на њој дозволила успостављање логора, под условом владе НДХ да у логору не буде српских стражара или полицајаца и да се логор снабдева и финансира из Београда.

У почетку је логор био само за српске Јевреје и то првенствено жене, децу и старце, а свакодневно, од 8. децембра 1941. до почетка маја 1942. године, јеврејска деца, жене и старци убијани су на путу од логора до припремљених масовних рака у селу Јајинци.

За само пет месеци у логору је страдало више од 6.000 Јевреја, а у мају 1942. године, када је довршено уништавање Јевреја и Србија проглашена "очишћеном" од Јевреја, у логор су довођени комунисти, партизани, четници, као и цивили и то све до јула 1944. године.

Кроз Прихватни логор Земун, како му је гласио нови назив, прошло је око 32.000 људи, а убијено око 11.000.

У савезничком бомбардовању 1944. године оштећени су и порушени многи логорски павиљони, након чега је логор расформиран.

Већина Немаца одговорних за рад логора ухапшена је и изведена пред суд, од којих је неколико изручено Југославији и погубљено, док су командант логора Херберт Андорфер и његов заменик Едгар Енге ухапшени током шездесетих година 20. века и то након много година скривања.

Андорферу и Енгеу су у Западној Немачкој и Аустрији изречене кратке казне, с тим што Енге никада није одслужио казну због позних година и лошег здравља.