Зашто је све теже пронаћи сјенички сир

Сјенички сир, српски бренд са Пештери који је деценијама неизоставни део трпезе не само на подручијима Новог Пазара, Тутина и Сјенице, где је настао, већ и многих градова у земљи и иностранству, у последње време све се мање производи. Шта је разлог несташице овог траженог производа, истраживала је екипа РТС-а.

Понуда на тржишту је упола мања, а цена сјеничког сира скоро дупло већа него претходне године. Пристигле количине брзо се распродају.

Процене су да се раније на Пештерској висоравни производило око 1.000 тона годишње сјеничког крављег сира и 350 тона овчијег.

"Што се тиче сјеничког сира, цена је ове године 580 динара, што се тиче других производа, паприке у павлаци и кајмака – све је поскупело", каже Бакир Махмутовић из СТР "Корзо", Сјенца.

Сјенички сир се производи у скоро сваком домаћинству на Пештерској висоравни. И данас се прави по рецепту старом више од једног века, а вештина израде преноси се с генерације на генерацију.

"Помуземо краве, донесемо грудњаче и истресемо, мало га скупимо, кад се исцеди ми исечемо, усолимо и слажемо у канте", објаснила је Видосава Вучковић из села Гоње на Пештерској висоравни.

Ипак, само 30 одсто млека користи се за производњу сира.

"До прошле године то млеко је било 18 до 25 динара код нас у Гоњу па људи распродају и краве. Једној крави треба јој 25 товара сена. Једна бала од 10 до 12 килограма је била од два до два и по евра и та крава сама себе поједе", указује Вукоје Вучковић из села Гоње.

Муамер Дацић из села Биоц на Пештерској висоравни жали се на скуп превоз као и на то да нема организованог откупа сира и јагњади.

На Пештерској висоравни не тако давно узгајало се око 80.000 оваца и 50.000 грла крупне стоке, данас скоро упола мање.