Балкан ушао у период у којем ће бити јаких земљотреса, која подручја су најугроженија

Забрињавајућа је прогноза сеизмолога након потреса у Лазаревцу. Новински наслов "Спрема се велики земљотрес на Балкану" пренеле су све дневне новине у региону, а посебно је забринуо оне који су већ имали искуства са јачим земљотресима. Сеизмолог Славицa Радовановић каже за РТС да Балкан, са два велика земљотреса – код Петриње и у Албанији, јесте ушао у период од десетак година у којем ће бити јаких земљотреса.

Лазаревац је пре неколико дана погодио земљотрес магнитуде три јединице по Рихтеру. Само четири дана раније тресло се на Мокрој гори, а у протеклих шест месеци забележени су мањи земљотреси у Младеновцу, Аранђеловцу, око Копаоника, Чачку, Крушевцу...

Земљотрес јачине 3,4 јединице Рихтера погодио је ноћас око 00.30 и подручје насеља Шушањ у Бару.

Сеизмолог Славицa Радовановић каже за РТС да је у протеклих 10 година на територији Србије ипак било мало, чак и слабих, земљотреса.

"Велики број земљотреса испод магнитуде два је регистрован, али није било земљотреса које би људи осетили, до тог једног тренутка када смо очигледно, због догађаја у окружењу, ушли у процес лагане припреме за велике земљотресе који ће наставити да се догађају на Балкану", истиче Радовановићева.

Каже да се земљотреси дешавају у циклусима и да је Балкан, са два велика земљотреса – код Петриње и у Албанији, полако ушао у период од десетак година у којем ће бити јаких земљотреса.

"Не знамо када ће се тачно догодити. Најјачи земљотреси се дешавају на нашем простору на 80 до 100 година, с тим што се не дешавају на истом месту на којем су се раније догодили него се дешавају у истој зони на различитом месту", објашњава Радовановићева.

Каже да су, што се тиче Балкана, земљотреси у зони Јадранског мора много јачи него у Србији, а да су у Румунији још јачи.

"Земљотреси на Балкану су од тих јаких најслабији, ту нисмо прваци. Има оних који имају много јаче земљотресе од нас", наглашава Радовановићева.

Каже да је црвена зона у Србији централни део земље – од око 40 километара јужно од Београда, па све до Копаоника, с тим што ни у тој целој зони није свугде једнака сеизмичка опасност.